Реч блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија из црногорских гудура, понекад оштра и непријатна, али увек истинита и лековита, допирала је свуда по свету, па и до Аустралије, нашег свештенства и верног народа на том континенту.
– Био је сабеседник српским патријарсима, световним владарима, римским папама, али и обичним сапутницима – старцима и чобанима из његове родне Мораче, Катунске нахије, приморја, Дробњака или Пиве.
Када се чуло да се преселио у Царство небеско тишина је била притисла цео континент, свуда где Срби живе.
Митрополит Амфилохије је с народом вратио слободу вери и души. Литије које је предводио широм Црне Горе биле су молитве Господу, кажу у разговору за „Новости“ из далеког Сиднеја, пореклом из Црне Горе свештеник Драгољуб Пантелић и његови пријатељи Влајко Ђуричанин и Лука Никитовић.
Упокојење цетињског архиепископа тешко им је пало, јер је, како кажу, Митрополит Амфилохије за време свог столовања у Митрополији црногорско-приморској много допринео да се Срби у Аустралији уједине и саберу око своје Цркве.
– Пре него што сам се упознао са Митрополитом чуо сам много лепих прича о њему, али када сам га први пут срео и погледао његове бистре очи осетио сам као да кроз њих пролазе векови. За живота је чинио чуда, градио и обнављао храмове, пробудио веру у народу, мирио живе и мртве, пророчки је деловао и све што је предвидео то се и десило. Оставио нам је завет да се на Ловћену обнови Његошева капела, коју су обурдали брозоморци, каже отац Драгољуб, који је некада давно службовао у Бјелопавлићима.
Сећања допиру до далеке прошлости. Чак и догађај када је рукоположен у чин јереја у доњем Манастиру Острог.
– Тај догађај пратио је хор оца Јована Пурића, касније епископа, а Литургију је служио Митрополит Амфилохије. Са владиком сам обилазио његове родне Баре Радовића. То је био празник за њега, доносио му је неописиву радост, али и његовој породици, родбини, целом селу! Имао је љубав према свима, и данас већ осећамо велику празнину. Литије које је предводио биле су молитва Богу. Ми смо се овде, у Аустралији, молили да све издржите, истиче отац Драгољуб.
И његовом пријатељу Влајку Ђуричанину тешко је пала вест о смрти Митрополита Амфилохија.
– Упознали смо се у Сиднеју 1983. године. О Амфилохију ће се тек писати и причати. Српској заједници у Аустралији значио је много – сабирао нас је, а не делио. Познајем неке Србе који су постали верници тек након што су слушали Митрополитове приче о вери. Много нам је причао о распетом Косову и Метохији. Посебно када је са владиком Атанасијем скупљао тела мученика током погрома и прогона српског народа.
– Из њега је извирала љубав, укључује се у разговор Лука Никитовић.
– Био нам је највољенији у православљу. Био нам је учитељ духовни и животни. Од како је пре тридесет година у Црну Гору дошао од тада почиње велика духовна обнова, пре свега обнова вере у народу. То је Божије дело. Свети владика Амфилохије био је и остао човек океанске ширине, наводи Никитовић…
Наши саговорници из далека поручују да је цетињски архиепископ био предодређен нашом тешком историјом, оштром географијом, епиком, и истински је могао да разуме душу посебно црногорског простора – и да га оплемени.
Извор: Вечерње новости
