Izaberite stranicu

Председавајући Савета цркава Аустрије и високи великодостојник Римокатоличке цркве у Бечу, проф. др Рудолф Прокши, у телеграму саучешћа поводом смрти Патријарха Иринеја истакао је важност Српске православне цркве у Аустрији.

Између осталог, Прокши је рекао: „Данас са захвалношћу примећујемо значајну заступљеност српских православних хришћана у јавном животу наше земље, као и у школама, спорту и на универзитету. православни Срби се чврсто држе својих верских уверења и, на њима својствен начин, упечатљиво сведоче истину Јеванђеља.

У допису упућеном Митрополиту Хризостому (Јевтићу), председавајућем Светог синода Српске православне патријаршије, Прокши подсећа на то да се, попут незаборавног Патријарха Павла, и Патријарх Иринеј залагао за узајамно срдачан однос, пун разумевања, с Црквама Аустрије. Будући свесни заједничких истина вере у Христа, Римокатоличка и Евангелистичка црква су своју сестринску Српску православну цркву деценијама здушно и поступно помагале како би ова организовала своју православну пастирску делатност на просторима Аустрије.

Патријарх Иринеј је на свеправославном нивоу, али и на екуменском и међурелигијском плану, заузимао изузетно значајну улогу, рекао је Прокши. Међу многим примерима, Прокши је подсетио на улогу блаженопоч. Иринеја као некадашњег епископа града Ниша, иначе родног града Светог Константина Великог. Тада је Епископ Иринеј био важан заступник обнове званичног богословског дијалога двеју Цркава – Римокатоличке и Српске православне цркве. Дијалог је после вишегодишњег прекида успостављен у Београду, 2006. године.

Промене у историјским раздобљима често су доводиле до различитих, неретко и супротстављених ставова између Беча и Београда, додао је Прокши. Патријарх Иринеј је, упркос свему, настојао да дође до зацељења историјског памћења. У том контексту, он се једном осврнуо на веома значајан догађај из историје и свести српског народа, када је под вођством српског патријарха Арсенија III 1690. г. један добар део српског народа у „великој сеоби“ прешао у „Аустријску“.

Извор: kathpress.аt  (превео са немачког свештеник Никола Баловић, парох у Фелдкирху)

Pin It on Pinterest

Share This