Izaberite stranicu

Одговор на љубав нашег Архипастира и духовног оца, блаженопочившег Митрополита Амфилохија сабрала је, најприје на његовом гробу у крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења, а потом  на Радију ”Светигора“ двојицу људи који су одрастали и духовно узрастали под окриљем Митрополитове љубави: проф. др Микоњу Кнежевића ванредног професора на Филозофском факултету у Косовској Митровици и др Филипа Ивановића професора и извршног директора Центра за хеленске студије у Подгорици.

Проф. др Микоња Кнежевић који је и сам, по узору на Митрополита Амфилохија, докторирао на дјелу Светог Григорија Паламе, каже да је Митрополит био узор многим људима који су се бавили овом темом на свјетском нивоу.

”Учинак Митрополита Амфилохија је био универзалног карактера како на нивоу међуљудских одношења тако и на нивоу саме науке. Био је човјек чији је допринос најмање био признат овдје у земљи из које је потекао“- казао је проф. др Кнежевић

Као посебну тему проф. др Кнежевић је истакао однос Митрополита Амфилохија према Косову и Његошу.

”Двије су чворне тачке око којих се окретао цио културни, духовни и егзистенцијални ангажман Митрополита Амфилохија: Косово и Црна Гора, ти периферни дјелови српских земаља. Митрополит Амфилохије се, као средишња фигура српске културе друге половини двадесетог вијека, посветио управо тим периферним пдјеловима српских земаља јер се управо у њима налази оно најрелевантније за српску културу а то су Косовски завјет с једне и Петар Други Петровић Његош с друге стране, ако их је уопште могуће раздвојити“ – казао је професор Микоња Кнежевић.

Кнежевић се осврнуо и на ангажман Митрополита Амфилохија 1999. године у Коосову и онај његов потресни четворотомни дневник који је својеврсна катарза у којој Митрополит описује вријеме када је савремена Европа ушла на Косово а Срби почели да губе не само право грађанства него и право на живот“- каже проф. др Микоња Кнежевић.

Професор подсјећа да нам је Митрополит у аманет оставио Ловћенску капелу о чему се доста спекулисало у медијској јавности.

”Нека то буде Његошева капела која ће бити враћена на Ловћен у наредним годинама. А као што су је 1972. године Цетињани срушили нека у наредном периоду опет ти исти Цетињани буду они који ће покренути  иницијативу да се њиховом и нашем Владици Раду врати завјетна капела на Ловћену. Ако успијемо да дођемо до тог нивоа свијести и духовне обнове коју је Митрополит започео биће наде за овај народ. Биће то нада да ће се једна подијељена земља опет вратити себи и повратити изгубљену душу“- каже проф. др Микоња Кнежевић.

Цијели разговор послушајте на овом линку:

https://svetigora.com/gosti-u-studiju-prof-dr-mikonja-knezevic-i-dr-filip-ivanovic/

Слободанка Грдинић

Pin It on Pinterest

Share This