Izaberite stranicu

Пише: Мијо Перуновић

Митрополит је био духовни пламен, који је својим доласком у Црну Гору запалио свијећу вјере обнављајући и подижући бројне цркве и манастире.

Кад је дошао, нашао је  до темеља разрушена здања наших богомоља  до којих су путеви били зарасли у коров. Била је то земљa која је вођена путем безбожништва, и у којој је готово замукла жива ријеч молитве.

Надахнут хришћанском љубављу од рођења, служећи Господу цијелог живота, оставио је образац духовне љубави и односа према човјеку. У сваком тренутку, својим животом и својом бригом је био уз беспомомоћне и оне који страдају, служећи им и никада их не остављајући без утјехе.

Имао сам велики благослов и част, да га упознам већ на почетку његове службе на трону Митрополита црногорског,  и срцем и душом се вежем за њега. Сваки од наших многобројних сусрета и разговора је био празник за моју душу, и прилика за њено напајање и освјежење новим духовним искуством, са непресушног благотворног извора који је он био.

У нашем тридесетогодишњем познанству и пријатељству, много тога се дешавало, све је за памћење, и све ће остати као бесцен – благо у ризници моје душе…

Сјећам се, једном приликом, дошао сам код митрополита Амфилохија у посјету, и задржао се у разговору до касно у ноћ…

Кад се одједном отворише врата – уђоше два средњовјечна човјека и један младић. Били смо изненађени овом касном посјетом, ушли су и стали наспрам Митрополита на неких два – три метра удаљености. Младић је стајао у средини, одмах сам запазио његов унезвијерен поглед, стискање и опуштање шака, личио ми је на човјека који покушава да обузда велики бијес. Устао сам и пришао близу Митрополита. У том се обрати један од старијих људи: „Опростите Владико што долазимо овако касно, али велика нас је мука нагнала – морали смо, он опет има оне проблеме. Од када смо били код Вас прије три године, био је добро, али ево сада опет има оне нападе, све смо покушали – немоћни смо!“…

Ја сам био готово сигуран да ће овај младић покушати напад (тако ми је и даље дјеловао), и био сам изненађен кад Владика устаде и рече: „Нека сте, нека сте дошли, добро дошли! А, ђе си ти (и ослови га по имену), шта је опет, ајде дођи благо мени.“ Приђе му, и положи руку на главу… Трајало је то дугих два – три минута, у којима сам гледао како се израз лица и поглед овог младића мијењају, било је очигледно да се дешава његово преображење. Затим се на изненађење његових пратилаца и моје, смирен, с поштовањем захвали Владици.  Испраћајући их, док су се они и даље захваљивали, Митрополит рече: „Дођите ујутру у цркву, да се заједно помолимо св. Петру!“

Био сам усхићен што сам присуствовао правом чуду, којим су се посвједочиле  ријечи Исусове из јеванђеља по Марку, упућене апостолима: „Узимаћете змије у руке, ако и смртно што попијете, неће вам наудити; на болеснике полагаћете руке, и оздрављаће.“

Свих ових година дивио сам се његовој невјероватној енергији и виталности, био је неуморан.  Ипак најупечатљивији утисак на мене су оставиле: његова неизмјерна љубав, мудрост, смирење, и способност да свима који га нападају прашта, никада не показујући тугу или љутњу; као и његова чврстина, стаменост, непоколебљивост…  Једноставно, он је живио обављајући свој задатак,  враћајући полагано, незаустављиво, Црну Гору на пут својих предака, пут истине и вјере, носећи свој крст, и учећи нас вишој слободи… Свјестан улоге коју му је Бог намијенио и због чега га је створио, себе је непрестано и безмјерно давао свима нама – и добронамјерним, и онима који то ни најмање нијесу били…

Читав свој пастирски живот уподобио је ријечима Христовим из Бесједе на гори: „Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе; Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.“

Јер, у тој бесједи је речено и оно: „Блажени сте кад вас људи омрзну и када вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечега.“

Заиста су се ове Господње ријечи у потпуности оствариле на нашем  вољеном Митрополиту.

А, вријеме -„мајсторско решето“, ће тек показати ко је то био међу нама, и ко се борио за наше спасење.

Као и сви они који су га боље познавали и били са њим у контакту, сигуран сам да ће ући у круг наших светитеља у Царству небеском, и наставити да се моли за све нас и наше спасење!

Pin It on Pinterest

Share This