Izaberite stranicu

Миро ВУКСАНОВИЋ

ПОДАРЈЕ ВЛАДИЦИ АМФИЛОХИЈУ

Послије Светог Петра Цетињског и врховног српског пјесника Његоша, послије Владике Данила из Горског вијенца, Петровића и свих претходника на трону Митрополита црногорско-приморског, скендеријског и брдског, чувара Пећког трона, само је Високопреосвећеног Амфилохија, Радовића, за тридесет година столовања на светом цетињском мјесту, вјерујући свијет звао Владиком по некадашњем значењу тог узвишеног чина и само је он добио звање архиепископа цетињског.

Владику Амфилохија је сами Бог погледао на рођењу и на крштењу у морачком манастиру, у задужбини синовца Светог Саве. На таквом мјесту је Владика Амфилохије одређен да хода као светац, да говори као мудрац и да свој народ молитвом брани од сваке напасти и зла.

Ученошћу је Владика Амфилохије стекао докторат, проговорио на неколико језика, добио посао факултетског професора. Даровитошћу је постао теолошки писац, тумач јеванђеља и осталих светих књига, пјесник, преводилац и бесједник.

Са благословом Вишњег дошао је гдје се родио, у земљу својих опјеваних сродника, на црногорски крш и Камено море у њему. Тамо је покршћавао некршћене, вјери православној враћао развјерене, обновио и подигао шест стотина цркава и велелепни подгорички храм међу њима. Тамо је Божијом вољом упућен да мири завађене, живе и мртве, да слави љубав и слогу, српско име и црногорску част. Тамо је милошћу Светог Василија Острошког остао да чува његов крст у камену, извор у греди, мошти у манастиру и лик у стијени који се крај бијеле цркве указује.

Света служба Владике Амфилохија доспијевала је високо, горе, изнад Црне Горе. Док је говорио људи су гледали како се дижу мали крстови на врховима планина. Његова молитва страшила је доушнике и ђавоље поклисаре. Његова ријеч је долазила из Његошевог народног Кола, као некад, пред главарима, и једнако проклињала „плахе и лакоме“ којих у наше манито доба има „ка на гори листа“.

Ходао је владика Амфилохије Његошевом земљом као прогоњени и од безбожника ружени мученик. Сновао је у памети оно што нам остаје као аманет. Он је једини митрополит који је на рођењу добио име Христово а од повампирених дукљана име Сотонино. Не знају сироти да тако раде да би га што прије посветили. Владику Амфилохија гавран храни као морачког Пророка Илију да би вјековао као Владика који је чувао образ савременицима и бранио им да не брукају српски родослов.

(На вијест о смрти Митрополита Амфилохија, 30. октобар 2020)

 

Pin It on Pinterest

Share This