Izaberite stranicu

Митрополити Атанасије Лимасолски, Исаија Тамасоски, Нићифор Кикски и Епископ Николај Аматунтски:

„С великом забринутошћу и дубоком тугом чули смо да је Његово блаженство Архиепископ кипарски господин Хризостом поменуо Епифанија као ‘поглавара Украјинске Цркве’ данас, у суботу 24. октобра 2020. г. на Светој литургији у манастиру Панагије Хрисоројатисе приликом хиротоније богољубивог Епископа Арсинојског господина Панкратија.

1. Овај поступак архиепископа представља директно и отворено гажење саборног, колегијалног и демократског живота Православне Цркве и служења Православне Кипарске Цркве које се одвија на основу таквог устројства.

2. Ово питање Његово Блаженство је предложио за разматрање на претходном заседању Светог синода (9. септембра 2020. г.) и тада је донета одлука да се оно размотри на следећој седници како би се у вези с њим чули мишљење и став свих чланова Светог синода и донела саборна одлука у вези с овим питањем.

3. Проглашавање Епифанија за ‘поглавара Украјинске Цркве’ од стране Најсветијег васељенског патријарха Цариградског господина Вартоломеја изазвало је расцеп у јединству Православне Цркве. До сада су га признале само Јеладска Црква и Александријска патријаршија због разлога за које сматрамо да их није умесно овде разматрати. Све остале Помесне Цркве у вези с овим питањем имају негативан став. Треба истаћи да епископској хиротонији поменутог Епифанија није присуствовао представник ниједне Помесне Православне Цркве – са свим последицама које из тога проистичу.

4. Човек којег је Патријарх васељенски кир Вартоломеј прогласио за „поглавара“ Украјинске Цркве ни на који начин није канонски рукоположен пошто потиче из расколничких заједница Украјинске цркве. Да је Његова Светост васељенски патријарх заиста хтео да се придржава канонског поретка даровања аутокефалности Украјинској Цркви, требало је да је да канонском Митрополиту кијевског господину Онуфрију. Осим тога, пре тога је требало да добије сагласност Московске патријаршије којој исти припада, по усаглашеном мишљењу свих помесних православних поглавара.

5. Поступак Патријарха васељенског господина Вартоломеја – даровање ‘аутокефалности’ шизматичким структурама Украјинске Цркве представља самовољни акт, супротан канонима и антицрквени; ако се има у виду да Православна Украјинска Црква спада у јурисдикцију Московске патријаршије, ово дејство, као што смо већ рекли, представља мешање у јурисдикцију ове Патријаршије. Због тога је Руска Црква заузврат оправдано раскинула црквено општење с Васељенском патријаршијом, исто као и с Јеладском и Александријском Црквом.

6. Даровање аутокефалности је по светим канонима и пракси наше Цркве замисливо и могуће само у случају да постоји претходна сагласност поглавара Помесних Православних Црква. У датом случају васељенски патријарх је упркос ономе што захтевају свети канони и црквено предање, и у очигледној противречности са сопственим ранијим изјавама у вези с овим питањем, поступао једнострано и самовољно. На несрећу, на њега се угледао и поглавар Кипарске Цркве занемарујући и игноришући свој Свети синод.

7. Одлука Архиепископа кипарског да Епифанија помиње као ‘поглавара Украјинске Цркве’ води ка још већем компликовању ситуације у којој су се нашле Православне Цркве, продубљује раскол у васељенском православљу и непромишљено изазива исту атмосферу у Кипарској Цркви.

8. Апелујемо на Његово Блаженство да одмах опозове овај свој поступак који је у супротности с канонима и неважећи. Истовремено молимо сву сабраћу-епископе у Кипарској Цркви да једногласно захтевају сазивање ванредне седнице нашег Светог синода како би се ово питање размотрило и како би била донета одговарајућа одлука.

9. На крају, желимо да истакнемо да је одлука нашег поглавара посебно неблаговремена имајући у виду критичне околности у којима се тренутно налазимо: питања етничког карактера, као и претећих дејстава које Турска предузима у својој освајачкој незаситости покушавајући да угуши наш народ.

Све ово наводимо с уверењем да смо у праву, свесни да наша света дужност и наша архијерејска савест захтевају да спречимо смртни грех раскола који се, како каже свети Златоуст, ‘не може опрати ни мученичком крвљу’.“

Левкосија, 24. октобар 2020. г.

Извор: https://www.romfea.gr/, православие.ру

Pin It on Pinterest

Share This