Izaberite stranicu

У интервјуу за Росијскаја Газета, председавајући Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион говорио је о прогону хришћана у Етиопији.

  • Владико, последњих месеци стижу нови алармантни докази да у Етиопији узима маха страшни процес прогона хришћана. У августу прошле године, „РГ“ је писала о томе шта се дешава, рецимо ово: „Десетине хиљада хришћана Етиопске цркве организовало је протесте у Адис Абеби и у држави Амхари на северу Етиопије. То се догодило после паљења цркава и напада на хришћане. Храмови су опљачкани и спаљени, а свештеници побијени.“ Колико се тренутна ситуација у Етиопији разликује од прошле године? Да ли се у савременом свету формира још једно жариште хришћанофобије?

Митрополит Иларион: Сама тема прогона хришћана данас не само да није нова, већ је, авај, постала позната. Редовно примамо нова сведочења. Већ дуги низ година Блиски исток – Сирија и Ирак – свима су нам на уснама. Али метастазе екстремизма се шире. Пред нашим очима једно од жаришта прогона је подсахарска Африка. О томе је говорио Његова светост Патријарх Кирил у свом говору на отварању II Бакуског самита светских религијских великодостојника у новембру прошле године.

Нигерија је постала епицентар прогона, где се данас збива прави геноцид над хришћанским становништвом. Сада Етиопија постаје слично место, где је најстарија и најбројнија Етиопска црква на континенту изложена суровим прогонима.

Напади на цркве у овој земљи периодично су се догађали и раније – агресори су, по правилу, били сомалијски исламистички милитанти. Али оно што је некада изгледало као препади, сада је попримило карактер систематског прогона. У Етиопији се пале цркве и куће хришћана, убијају свештеници и верници. Људи се хватају право на улицама, муче, осакаћују, а десна рука им се одсеца тако да човек не може да направи знак крста. Али чешће су одмах пребијени на смрт. Људи без разлике у старости, полу или националности постају жртве – за одмазду је довољно да човек види крст или да зна да иде у цркву. И, још горе, то сада не чине терористи са стране.

  • А ко? Шта је проузроковало ове страшне злочине? Зашто се догађају у Етиопији?

Митрополит Иларион: Данас та зверства чине активисти радикалних националистичких покрета народа Оромо – једне од највећих етиопских етничких група. Етиопија је мултинационална држава, у њој живи укупно неколико десетина различитих народа, али најбројнији су Амхари, Тиграи и поменути Оромо народ. Они су традиционално играли водећу улогу у историји ове земље. Амхари и Тиграи су семитски народи који су првобитно припадали Етиопској цркви. Оромо је народ хамовског пореклом, од којих су око половине такође верници Етиопске цркве, други део су муслимани. Међутим, у последње време, као резултат активног рада западних мисионара, све више протестаната почело се појављивати међу Оромима – присталицама разних харизматских покрета.

Садашњи догађаји имају неколико узрока, како у земљи, тако и у глобалнијем контексту. Етиопија – једна од најстаријих хришћанских земаља на свету, срце хришћанске Африке – окружена је државама преплављеним сукобима, неки од њених суседа су центри активности или финансирања терористичких група антихришћанске оријентације. То је Сомалија, којом доминира група Ал-Шабаб, која повремено напада суседну Кенију. То је Јемен, чији део контролише Ал-Каида (организација је забрањена у Русији – напомена уредника). Организација Муслиманска браћа (забрањена у Русији – ур.), чије су активности у Египту углавном сузбијене, активно делује дуж самих етиопских граница. Не треба заборавити да се и Саудијска Арабија налази у непосредној близини, са готово неограниченим финансијским ресурсима, који су често усмерени да потврде свој утицај у суседним земљама. Поред тога, избеглице из ратоборних земаља Екваторијалне Африке – Централноафричке Републике, Демократске Републике Конго и других – непрекидно крећу у Европу кроз Етиопију. Односно, постоји много начина за улазак разних врста екстремиста у земљу. Етиопљани постају њихове жртве, како у својој земљи, тако и у иностранству. Сећате се како су читав свет шокирали снимци бруталног масакра терориста ИСИС-а над 30 етиопских хришћана у априлу 2015. године на средоземној обали у Либији?

Желео бих да приметим да је подсахарска Африка та која има све шансе да постане прва регија на свету по броју хришћана у будућности. Статистике показују да ако се тренутни тренд настави, за 25-30 година број афричких хришћана може премашити њихов број у Европи и Латинској Америци заједно. А Етиопска црква је трећа по величини хришћанска заједница на свету и највећа у Африци – укупан број њених верника је више од 65 милиона људи, око 2/3 становништва Етиопије.

Истовремено, Африка је лидер у резервама минерала потребних за модерну високотехнолошку индустрију. За њих се води жестока борба, коју је корисно маскирати у сукобе на верској и другој основи. Пре неколико година, нова влада на челу са премијером Абиј Ахмед Алијем дошла је на власт у Етиопији. За кратко време успела је да постигне позитивне промене. Најзначајније је закључивање мировног споразума са суседном Еритрејом, којим је окончан више од 20 година сукоб двеју држав. За ово је председнику Алију додељена Нобелова награда за мир. Етиопија је почела да игра активну улогу у међународном политичком животу. А ово није по вољи онима који су навикли да Африку сматрају само својом колонијом и извором јефтиних сировина.

  • Улог је стављен на дестабилизацију унутрашње ситуације? И да ли су ту учествовали етнички и верски фактори?

Митрополит Иларион: Да. У почетку су се заоштравале постојеће противречности између Амхаре и Тиграја, с једне стране, и Орома, с друге стране. Оромо је почео да захтева политичке промене и супротставља се Амхари и Тиграјима – догодио се међуетнички сукоб. Низ протеста због Оромоа проширио се широм земље. Али оно што је карактеристично, готово одмах, ови демонстранти су почели да руше храмове Етиопске Цркве и чине злочине које сам поменуо на почетку. Недуго пре тога, десетине хиљада нових мачета, главног оружја за убиство у Африци, купљено је и подељено погромистима.

Провокације су послужиле као разлог за агресију (сада је то доказано). Највећи од њих – крајем јуна ове године, када је у Адис Абеби убијен познати музичар и активиста Оромо покрета Хацхалу Хундеса. И екстремистички представници овог народа почели су да организују погроме, кривећи друге етничке групе за оно што се догодило. Али какве везе Црква и хришћани имају с тим? Зашто су постали мета напада?

Истовремено је успостављен црквени раскол – неколико људи је најавило стварање такозваног православног покрета народа Оромо, представљеног као својеврсна алтернатива Етиопској цркви. Овај покрет неистомишљеника је малобројан, али је одиграо улогу у ширењу сукоба. У току текућих догађаја, међу хришћанским делом Орома почело је да се шири врење, убеђујући их да им је Етиопска црква наводно историјски била страна, да је то Црква Амхаре и Тиграја, непријатељска према њима и слично.

То је био случај у прошлој 2019. години. Али ове године, оромски радикали почели су да убијају не само Амхаре и Тиграје, већ и сопствене саплеменике, чак и до смрти, који се нису хтели одрећи Цркве којој су њихови преци вековима припадали. Односно, сукоб, преведен у верску раван, измакао је контроли. Или је можда ово било потребно њеним организаторима? Можда је циљ да Етиопију захвати хаос, да се претвори у неку врсту Сомалије и уништи као највећа хришћанска држава у региону?

  • Постоје ли подаци о броју жртава?

Митрополит Иларион: Према информацијама које Етиопска црква има, од лета 2019. десетине цркава и стотине кућа хришћана Етиопске цркве спаљене су и уништене. Неколико хиљада људи је убијено. Хиљаде су биле доживотно онеспособљене. Најмање 12.000 људи је посланоу  интерно избеглиштво. Већина овог варварства јавља се у малим градовима и сеоским срединама. Али таквих случајева било је у главном граду државе, Адис Абеби.

  • Како се етиопско руководство понаша у овим условима?

Митрополит Иларион: Етиопска влада покушава да реши овај проблем. Међутим, за ово је, пре свега, неопходно да погроми и убиства не прођу некажњено, тако да њихови учесници одговарају у складу са законом. Медији би требало да посвете више пажње ономе што се догађа у овој земљи и да светској заједници пренесу истину о страдању етиопских хришћана.

Што се тиче Етиопске цркве, она је предузела строге мере против расколника и позвала на обнављање мира у земљи. Истовремено је и сама Црква заузела миротворачки став. На крају крајева, њена деца су Оромо, Амхара и представници других етничких група Етиопије. У еванђелском духу љубави, етиопски патријарх Абуна Матија обратио се својој пастви говорећи о предстојећем мученичком времену, плакао и молио се за свој народ.

  • О Етиопској цркви се често говори као о једној од најстаријих и најбројнијих хришћанских заједница на свету, као и о најјужнијој хришћанској Цркви на свету и географски удаљеној од нас.

Митрополит Иларион: Хришћанска вера је почела да се шири у Етиопији већ у 1. веку проповедањем велможе абесинске краљице Кандакије, коју је крстио апостол Филип. До тада су Етиопљани већ хиљаду година исповедали старозаветну религију, а њихови владари водили су порекло од краља Соломона и краљице савске. Сама Етиопија се први пут помиње у Библији још у књизи Постања. Према једној од верзија, ту се чува Ковчег заветни овде донет из Јерусалима.

Етиопска црква основана је почетком 4. века. Припада породици древних оријенталних, или, како их још називају, дохалкидонских Цркава, које признају само прва три Васељенска сабора. Из тог разлога међу нама не постоји евхаристијско општење. Међутим, постоје блиске историјске везе. Етиопска црква није дала ништа мањи допринос  стварању и развоју етиопске државности од Руске православне цркве у историји Русије. Уопште, историјски путеви наших народа су у много чему слични. Попут Русије, Етиопија је вековима била суверена хришћанска монархија. Усвајање хришћанства од стране Аксумског цасртва (тада Етиопија) за Етиопљане је исто толико епохалан колико и за нас Крштење Русима. Али само код њих се то десило 330. г. Тако је Етиопија, заједно са Источним римским царством и Јерменијом, једна од првих хришћанских држава на земљи.

Као и у Русији, у Етиопији су храмови и манастири били традиционално центри писмености и образовања. Етиопска црква има свој древни литургијски језик – геез, који се разликује од амхарског језика који је најраспрострањенији у земљи отприлике на исти начин на који се црквенословенски разликује од савременог руског. Етиопљани користе стари литургијски календар који је близак нашем црквеном календару. Од давнина, монашки живот није прекидан у Етиопској цркви, њени верници, чак и обични мирјани, одликују се искреном побожношћу, оданошћу црквеним традицијама. Етиопским хришћанима је незамисливо да не долазе у храм недељом или празницима. Често иду исповест и причест, морају крстити децу, венчати се кад се жене, строго поштовати правило кућне молитве. Према древној традицији, Етиопљани, чак и у детињству, на зглоб руке имају изображен крст како би их сведочење вере пратило током целог њиховог живота.

Извор: Московска патријаршија (с руског протођакон Радомир Ракић)

Pin It on Pinterest

Share This