После Свете литургије коју је служио у недељу, 4. октобра у Манастиру Свете Тројице – Стањевићи, архимандрит Јефрем Дабановић, настојатељ манастира, одржао је молитвени спомен на гробу о. Димитрија, првог игумана манастира у 20. вијеку, који је и отпочео његову обнову 1994. Невелика дружина вјерног народа, имајући у рукама упаљене свијеће, појала је заупокојене молитве за његову душу поводом 16 година од упокојења. Игуман Јефрем је, послије благослова гроба и кољива, одржао бесједу у којој је исказао најљепше духовне и људске вриједности игумана Димитрија, предходника на служби настојатеља манастира, чије је дјело обнове наставио од 2004. и довршио 2018. Молитвени спомен на игумана Димитрија врши се у манастиру Стањевићи сваке године на дан његовог упокојење, а братија га спомиње и на свакој Светој литургији.
Игуман Димитрије Благојевић рођен је у 2. септембра 1952. у Острмици код Фоче. У узрасту од 14 година ступио је у манастир Острог за ђака а потом искушеника. Под духовним старањем игумана Серафима Кашића, завршио је Монашку школу у Острогу 1969. а потом Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка у Далмацији, 1975. Студирао је на Богословском факултету у Београду двије године. Замонашио га је игуман Борис Кажанегра, а привео том светом чину, његов духовник игуман Серафим. У раној младости, са 22 године, два пута је био жртва судског прогона и осуде. Од тадашње комунистичке власти, као противник државног режима, због „вербалног деликта“ којим је извргао руглу комунистичке злочине које су извршили у манастиру Острогу током Другог свјетског рата, осуђен је на вишемјесечну казну затвора коју је до последњег дана издржао у Спужу и Сарајеву. Чин јерођакона и јеромонаха примио је од Митрополита Данила Дајковића, 1979. и постављен за сабрата манастира Острога. За настојатеља манастира Светог Апостола Луке – Жупа Никшићка, постављен је од Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 1991. а за настојатеља манастира Стањевићи 1994. на Тројичиндан, манастирску славу. Пуних десет година радио је на обнови Стањевића и по ријечима Митрополита Амфилохија, изреченим у надгробној бесједи „узидао се у ову светињу“. Богу душу на Истину а тијело земљи испратили су уз молитве на опијелу, Митрополит Амфилохије и епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и полошко-кумановски Јоаким са збором свештенства, монаштва и вјерног народа 2004.
Отац Димитрије почива уз олтар Стањевића, а спомен му чувају архимандрит Јефрем и братија са сродницима и вјеним народом.
