Izaberite stranicu

Енио Мориконе, италијански композитор који је заслужан и за то што су шпагети вестерни направили звезду од Клинта Иствуда, преминуо је у Риму у 91. години. Умро је у болници у коју је примљен због прелома бутне кости приликом пада пре неколико дана, преноси италијанска новинска агенција Анса. Композитор богатог опуса писао је музику за филмове Било једном у АмерициНесаломивии Биоскоп парадизо. Првог почасног Оскара добио је 2007, а освојио је и једног 2016. за филм Квентина Тарантина Омражена осморка.

Мориконе, или једноставно „Маестро” како су га звали у родном Риму, компоновао је музику за више од 500 филмова током седам деценија дуге каријере.

Остаће упамћен по мелодији коју је шездесетих писао за трилогију вестерна Серђа Леонеа са тада готово непознатим глумцем Иствудом. Главни лик филмова За шаку долараЗа долар више и Добар, лош, заоје ћутљиви револвераш познат као „Човек без имена” ког игра Иствуд. Леоне је допринос овог композитора описао као „незаменљив” и тражио је да му достави музику пре снимања како би сцене могао да обликује према Мориконеовим тактовима. Иствуд је и режирао вестерне, укључујући и Оскаром награђен филм Неопростиво, али Мориконе није писао музику за њих из лојалности према Леонеу. У интервјуу за ББЦ 2014. године изјавио је да му је жао због те одлуке, јер је „пропустио сјајну прилику”.

Пре него што му је коначно додељен Оскар, био је више пута номинован за филмове Божанствени даниМисијаНесаломивиБагзи и Малена. Упркос холивудском успеху, остао је веран коренима, наставио је да компонује бројне партитуре за италијанска филмска остварења. Италијански министар здравља Роберто Сперанца написао је на Твитеру: „Адио, маестро, и хвала за све емоције које си нам дао”. Његов колега композитор Ханс Цимер за ББЦ је изјавио да је Мориконе „икона” и „човек који се једном рађа”. „Његова музика је увек била изванредна и носила је у себи велику емотивну храброст и интелектуалну снагу”, додао је. Режисер Едгар Рајт рекао је да је Мориконе „могао да од просечног филма направи хит, добар филм да претвори у уметност, а од великог филма да начини култно остварење”. Списатељица Џоана Херис такође је одала почаст славном композитору и присетила се како је кад га је срела на додели Бафта филмских награда успела само да изговори на италијанском Sono una fan – „Ја сам ваша обожаватељка”.

Писао је ноте руком

Мориконе рођен је у Риму 10. новембра 1928. Отац му је био џез трубач, и још као дете упознао се са инструментима – прве кратке композиције написао је са шест година. Похађао је конзерваторијум Санта Сеслијиа, где му је другар са класе био Серђо Леоне са којим ће касније успоставити једно од најзначајнијих режисерско-композиторских партнерстава. Његова прва љубав била је класична музика, док је теме за радио драме писао да би зарадио за живот. Касније се окренуо према филмској музици, али ниједна нумера није била много запажена све док га стари пријатељ са факултета није замолио да напише музику за филм За шаку долара. Са буџетом који готово да није постојао, Мориконе није могао да понови бујне акорде раних вестерна већ је, уместо њих, користио електричне гитаре и разне звучне ефекте за ублажавање честих сцена насиља на екрану. На тај начин је истакао митску празнину околног пејзажа и бруталну стварност приказану у филму, што ће имати утицаја на вестерн у годинама које долазе. Светску славу стекао је памтљивом и интригантном темом у филму Добар, лош, зао из 1966. године. Уз звуке којота, ритам бубњева и брундање електричне гитаре, нумера је убрзо постала светски хит, достигавши прво место на топ листи у Британији 1968. Године. Та музика призива слике младог Иствуда како јаше по ужареним пустињама, чиме је амерички филмски жанр употпуњен аутентичном европском иронијом. Ипак, вестерни су само део његовог стваралаштва. „Узнемирен сам када људи мисле о мени као о стручњаку за вестерне”, рекао је једном. „Они су само релативно мали проценат музике коју сам написао.” Било му је врло значајно да европски културни бастион одбрани од доминантне америчке филмске културе. Чак се определио да руком пише ноте, уместо да то ради на компјутеру. Успео је да у класичне мелодије унесе популарни стил. Његова дела свирали су симфонијски оркестри широм света. Кад је радио музику за Било једном у Америци, што неки сматрају његовим највећим делом, користио је џез фразе и то му је помогло да постави историјски контекст.

Рим пре Холивуда

Мориконеова жеља да кроз композиције протка и део своје личности појачала је и преобразила емоционални утицај који филмови остављају на публику, а успешно се прилагођавао различитим стиловима кинематографије. „Рад за филмове је драгоцено искуство јер ми је дало прилику да експериментишем са идејама, да их преслушам у изведби оркестра, а затим их искористим за тачан циљ”, рекао је једном приликом. Никада се није трудио да научи енглески језик упркос томе што је био врло присутан у Холивуду и никада није изгубио везу са италијанским коренима. Већи део живота је провео у Риму. „Нудили су ми бесплатну вилу у Холивуду. „Али рекао сам: `Не, хвала, радије ћу да живим у Риму”, испричао је једном.

извор: ВВС

Pin It on Pinterest

Share This