Select Page

У петак 7. фебруара 2020. године, публици у крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења указана је велика част, предавач је био гост из Атине, чувени теолог и философ, професор Христо Јанарас, професор емеритус на катедри за философију на Универзитету за друштвене и политичке науке Пантеон у Атини, један од највећих умова нашег времена. Професорове ријечи, публици је преводио са грчког, теолог Василије Ускоковић.

Након гостовања на научном скупу „Теологија у јавној сфери“ у Требињу, дошао је у посјету Црној Гори и Митрополиту Амфилохију, те одржао предавање на тему „Проблеми данашњег човјека и његово учешће у животу Цркве“.

Прво се у уводу осврнуо на начин одрастања дјетета раније, прије једно 100 година. Дијете тог времена, да би рецимо дошло до освјетљења, морало је научити мноштво ствари, вјештину руковања лампом, одржавање свјетла итд. Овај начин односа према свему доводио је до поштовања дјетета према свему, дубоког упознавања са свиме.

Након ове ретроспективе, наставио је са поређењем, наиме за разлику од некадашње дјеце, данашња дјеца нису научена да улазе у срж неке ствари. Рецимо, да би дошло до освјетљења, за разлику од некадашњег, данашњем дјетету је довољно да притисне прекидач и добија свјетло се пали. Овако функционишу и друге ствари у животу савременог човјека, много тога је на дугме. „Данашњој дјеци је дато да господари ситуацијама, оно просто одлучује хоће ли притиснути дугме или не“, рекао је професор, напоменувши да овакво дијете кад одрасте, у међуљудским односима (рецимо кад се заљуби), подразумева да може и том особом испред себе господарити.

Професор Јанарас је истакао како је данашње и просветно окружење такво, те ми одрастамо научени да је битна само лична потреба и лична корист, човјек има могућност буквално све да бира, чак и пол, што доводи до крајности, до рашчовјечавања личности. „Цио систем данашњег човјека, темељи се на правима једног човјека“, рекао је, такође нагласивши да је акценат у школама да дијете само добије потребна знања и вјештине, умјесно да је главно учење животу у заједници, а одатле креће и проблем сватања Цркве која је заједница.

Наиме, људи су данас више религиозни него црквени. По његовим ријечима, религија представља лично увјерење, а Црква представља вјеру, повјерење које дајемо заједници љубави.

Професор је сликовито сажео логику Цркве у Христовом одговору покајаном разбојнику: „Данас ћеш бити са мном у рају!“

Излагање је закључио објашњењем живота Цркве, тако што је сликовито представио једном цртицом из живота руског философа Киријевског. Наиме Киријевски је у току великог поста присуствовао некој прослави на којој су била разна јела, веома богата трпеза, а он је био једини присутан који пости. Одабрао је само пар маслина и неког поврћа, што су му присутни замјерили, коментаришући: „Шта, јеси ли сад ти бољи овдје од свих нас?“ Киријевски је на ове провокације одговорио: „Овог момента цијела моја Црква пости, када не бих постио, не бих био дио заједнице.“

Овом сликом заједнице цркве, те одговоривши на пар питања, професор Христо Јанарас, завршио је ово поучно предавање, а заједничарење је настављено уз послужење које је приредила управа Саборног Храма.

 

Тијана Лекић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This