Select Page

Љепота је истина, а истина љепота

(приказ 280. броја Светигоре)

Мир Божји! Христос се роди!

У благим јануарским данима двјеста осамдесети број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске Светигорa, који је штампан на преко сто двадесет страна обрадоваће своје читаоце пробраним текстовима и фотографијама. Нарочито текстовима везаним за науку. А тамо гдје би требало да стоји уводник једног листа, овдје стоји Порука Световасилијевског сабора у Никшићу 21. децембра 2019. „Чувајући и испуњавајући захтјеве Цркве, ми ћемо спасти и све оно што је суштинско у разним оваплоћењима хришћанске вјере и живота“, једна је од мисли протојереја Александра Шмемана из објављеног текста „У трагању за коријењем америчке буре“. Да не би залутао с пута трагања, човјеку је потребна вјера, исто као и науци, јер истина је једна. О томе је у предавању „Огледи односа теологије и науке“ говорио Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички мр Кирило Бојовић, доказујући да наука оправдава себе тек кад се поклони Богу. У том смислу пренијет је и текст „Црква и неутрино“ протојереја–ставрофора др Владана Перишића, као и скраћено предавање „Свети Сава и научна медицина“ прим. др хаџи Недељкa Кангргe.

Један од оних који је свједочио математичку истину, која се, јер је истина, не коси с Божјом, свакако je понајбољи од српских математичара Михаило Петровић, о коме пише проф. др Слободан Вујошевић. На Мику Аласа Светигора преноси и успомене професора небеске механике Милутина Миланковића.

Професор Александар Зечевић у Санта Kлари предаје предмет који се зове „Истина, лепота и границе знања”, како гласи извод из интервјуа с њим, који је Светигора преузела из емисије Агапе. У једном одговору на питање „А какве има везе лепота с науком или теологијом?“, oн каже: „Па јавља се и једној и у другој. Лепота је дуго била атрибут Бога, колико и доброта и свемоћ.“ Љепоту је тешко ријечима описати. Зато је Ваведење, слава лавре Хиландара, прича која се није могла ријечима испричати, те је те тренутке вјечности испричала фотографија. И слика чува многе тренутке од ишчезнућа, као чувена Герника, о којој се казује у новој Светигори. И орнаменти, настарији декоративни елемент на свиjету, који су уресили ово празнично издање, такође су ликовни и језички феномен који је непролазан и свима разумљив. Заиста „небеса казују славу Божју и дјела руку Његових гласи свод небески!”

У новембру се навршило десет година од упокојења патријарха Павла. Тим поводом Светигора подсјећа на његову личност и објављује стихове које су о свом Патријарху – ходајућем Јеванђељу, написали високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и академик Матија Бећковић. Подсјећа на мишљeње и биографију историчара умјетности и философа Жарка Видовића – а такође уочи Савиндана публикује један Видовћев текст – „Свети Сава и његов народ“. „Ми смо данас оно што памтимо!“ – поводом расправе о Старом Сајмишту, Стефан Радојковић позива на успостављање институционалне културе сјећања.

Подсјећа „Светигора“ и на животопис познатог изданка светогорског монаштва и великог црквеног дјелатника на тлу Сјеверне Америке старца Јефрема Аризонског, који се упокојио у Господу децембра 2019. Подсjећа нас и на „проблеме савременог црквеног васпитања и образовања“, на шта је упозоравао почивши протојереј–ставрофор др Радован Биговић. Приказ овог јануарског броја Светигоре, уз радосни поздрав Христос се роди! И отпоздрав Ваистину се роди! Нека заокруже ријечи из Светог писма „Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа“. (2Кор. 12, 10), које су мото текста Епископа западноамеричког др Максима Васиљевића „Воља за вољом – или: како разумети вољу, невољу и самовољу“.

Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This