Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је данас након разговора са господом Душком Марковићем, предсједником Владе Црне Горе, и Зораном Пажином, министром правде, да се Црква залаже да закон о слободи вјероисповјести буде донијет сагласно Мишљењу Венецијанске комисије и кроз дијалог са Црквом и осталим вјерским заједницама.
„Тога истинског дијалога до сада није било, а онако како су неки дјелови Предлога закона формулисани не доносе мир и спокојство у Црној Гори, него несрећу“, истакао је владика Амфилохије.
Мишљења је да Влада овакав Предлог закона треба да одложи за послије Божића, подсјећајући на браћу римокатолике који управо славе Христово рођење, позвао је све да у миру и радости и братској љубави прославимо Божић:
„Није Божић дан у коме треба да се дијелимо, већ је Божић онај који сједињује небо и земљу, и све земаљске народе у један Божији народ на коме је засновано и утемељено све што је саграђено часно и честито у историји Црне Горе. Само на то призивамо. Дакле да се донесе такав закон који ће донијети мир, срећу и напредак Црне Горе.“
Митрополит је одговарајући на новинарска питања шта очекује од Владе, изразио наду да ће Влада услишити молбу и да ће овај закон повући, као и да ће водити дијалог са Православном Божијом црквом у Црној Гори.
Владика Амфилохије се захвалио премијеру Мрковићу на позиву за разговор, чиме је показао да је он разуман човјек и премијер.
Након тога Високопреосвећени Митрополит се обратио сабраном вјерном народу на мосту Блажа Јовановића доносећи благослов Светога Петра Цетињског и његовог ћивота, са молбом да се браћа не свађају уз поруку да све пролази само Црква опстаје и остаје.
Владика је сабране упознао са детаљима разговора са премијером Душком Марковићем и захтјевима које му је у име Цркве православне у Црној Гори саопштио, у вези одлагања расправе за послије Божића.
„Позвали смо их да се настави прави дијалог посебно са нашом Црквом православном и да тај закон буде у духу онога што је држава – Влада већ признала браћи римокатолицима, којима честитам празник Рождества Христовога, и нашој браћи муслиманима и Јеврејима. Овај Предлог закона је директно у неким тачкама против Православне цркве која без прекида постоји овдје већ 800 година“, казао је Митрополит.
Поновио је више пута изнијету чињеницу да је ова Црква – Митрополија основала Црну Гору и објаснио да тражење да се она сада региструје заправо значи да она постоји од дана те регистрације, због чега је то оцијенио неприхватљивим.
„Сво свештенство и епископи Митрополије су 1918. године, прихватили и подржали јединство Пећке патријаршије у временима стварања државе Срба Хрвата и Словенаца, тако да Црна Гора није укинута, него је заједно са Србијом створила Југославију, казао је владика.
Објаснио је да те одлуке нијесу биле против Црне Горе већ ради њене афирмације и подсјетио да је она тада проширена и добила оне границе које је желио и сам краљ Никола. Истичући да је, између осталог, у саставу Црне Горе била и Метохија, владика је подсјетио да Бока није припадала Црној Гори.
„Не може да се поништава и пориче историја, оно из чега се родила и она Југославија и СФРЈ, зато што неко има неку нову идеологију. Црна Гора данас није у оним границама у којима је била, а држава не може да поставља границе Цркви. Дакле, оно што Црква Христова православна – Пећка патријаршија, СПЦ, Митрополија црногорско-приморска тражи и народ, који се због тога узнемирио, јесте да се испоштује Црква и њена ријеч, а не да се над њом врши насиље и да јој се одузимају светиње.“
Затим је казао да иако садашња власт каже да неће да Цркви одузима храмове, дискутабилно је то што ако законом светиње припадају држави, сјутра ће доћи нека друга власт која ће да упада у храмове:
„Само се ствара мржња у народу, нове несрећне диобе у Црној Гори. А ми смо склони томе још од времена Светога Петра Цетињскога који се борио против крвних освета, а које су се прво претвориле у династичку, а сада у неку идеолошку, језичку, националну борбу. Црква не може да прихвати да се на темељима те борбе и мржње гради будућност Црне Горе.“
Позвао је власт да граде будућност Црне Горе на темељима на којима је саграђено све у Црној Гори још од времена Светога Јована Владимира, а не на идеологијам и темељима „брозоморе“.
„За себе не тражим ништа, јер све што имам ја сам уградио у ову Црну Гору, али тражим од садашње власти да не ствара своје Цркве. Жао ми је да је умни човјек, предсједник Ђукановић, у програм своје партије ставио да ствара аутокефалну црногорску цркву. Он који није ни крштен! Па можете да замислите каква је то сад црква!?“
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је на крају казао да би волио када би полиција дозволила свештенству и народу да оду у Манастир Светог Симеон Мироточивог који се налази на Рибници да тамо наставе своје молитвено сабрање.
Свештенство предвођено Преосвећеним владикама будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и диоклијским г. Методијем раније данас је служило молебан, умјесто у Манастиру Светог Симеон Мироточивог на Немањином граду, на мосту Блажа Јовановића, близу Скупштине Црне Горе, гдје их је зауставила полиција која је од раног јутра блокирала центар Подгорице и све прилазе Скупштини.
Литија свештенства и вјерног народа је кренула од Саборног храма Христовог Васкрсења гдје је послије Литургије дошло до спонтаног окупљања вјерног народа.
Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије казао је сабранима на мосту Блажа Јовановића да је у Скупштину дошао наказни текст Предлога закона о слободи вјероисповјести који није у складу ни са Уставом, ни са међународним стандардима који регулишу вјерска права, те да овај скуп представља израз неслагања са тим законом којим с припрема удар на православље у Црној Гори. Он је истакао да скуп није ни политички ни страначки, већ народни гдје су свештеници и народ заједно.
„Наше је да устанемо против неправде, али не оружјем, нити било каквом силом, него само силом истине и правде, са позивом на братску љубав, разумјевање и слогу. Ми јесмо за закон, али не за овакав који је заправо закон о отимању црквене имовине“, поручио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Прије тога Преосвећени владика диоклијски г. Методије је прочитао поруку Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори.
Весна Девић
Ускоро опширније
