Мађарски председник владе Виктор Орбан отворио је 26.11.2019. у Будимпешти тродневну међународну конференцију о прогону хришћана, у чијем раду учествују многи црквени великодостојници, нарочито са Блиског истока и Африке, као и политичке личности из Пољске, Италије, Нигерије, Либана и САД.
„Имамо 245 милиона разлога због којих се данас овде окупљамо,толико много људи бивају свакодневно прогоњени због своје хришћанске вере,“ рекао је мађарски државни секретар Тристан Азбеј, чији „Секретаријат за помоћ прогоњеним хришћанима“ организује скуп.
Реч је о „највише занемареној хуманоправној и цивилазацијској кризи нашег времена“, додао је. Према статистикама, у просеку 4 од 5 хришћанина на целом свету прогоњени су због своје вере, рекао је премијер Виктор Орбан и критиковао чињеницу да Европа као и увек „ћути“. Прогон хришћана у Африци и на Блиском истоку не може се притом одвојити од стања у Европи, и још једном је упозорио да треба бранити хришћанску културу. „При прогону хришћана није само реч о нападима на поједина лица или заједнице, у питању је више од тога – нападнута је наша култура стигматизовањем, понижавањем и прогоном.“
Председник Орбан је указао на то да се већ извесно време у његовој земљи води акција „Hungary helps“, којом мађарска влада помаже хришћане у Ираку и Сирији, и у том циљу до сада је послата помоћ за разне пројекте у висини од 40 милиона долара. Мађарска пружа прогоњеним хришћанима оно што им је неопходно: куће, болнице, школе. „А они нам дају оно што је Европи данас најпотребније: хришћанску веру, љубав и милосрђе.“ Европа се може само онда спасти ако се поврати „извору својих истинских вредности – свом хришћанском идентитету“.
Сиријски православни (дохалкидонски) патријарх Мор Игњатије Јефрем II у свом излагању на отварању говорио је о прогону хришћана на Блиском истоку. Према његовом мишљењу, само неки носиоци политичке власти у свету предузели су кораке да уклоне претњу опстанку хришћана у њиховом завичају.
Такође је мађарски примас кардинал Петер Ерде позвао да се не остане равнодушан пред прогоном хришћанима, као ни пред непријатељским држањем према вернима уопште. На физичке, али и на вербалне нападе на хришћане не сме се гледати у смислу да се ништа није десило, рекао је будимпештански надбискуп и похвалио рад на изради документације о стању хришћана у Европи и у свету.
Циљ конференције јесте – а ово је друга по реду после оне из 2017. – да се тесније повежу владе, као и владине и невладине организације при трагању за „одговорима и решењима“ на феномен прогона хришћана, и да се и људи у кризним областима света преко ових заједничких акција боље заштите.
О стању хришћана у свету говорили су и патријарх Мар Геваргије III Слива, сиријски католички надбискуп Јефрем Јусуф Масур из Багдада, халдејски католички надбискуп Михаил Наџиб из Мосула. Из Африке излагања су држали: етиопски православни патријарх Абуна Матијас и католички бискуп Сокота из Нигерије Матеј Хасан Кука. Очекују се митрополит волоколамски Иларион и подсекретар Ватиканске секције за односе са државама надбискуп Антоан Камилери, којег је Папа недавно поставио за нунција у Етиопији.
Извор: Kathpress.at (с немачког ИС СПЦ)
