Izaberite stranicu

Историчар Холокауста професор Гидеон Грајф позвао је папу Фрању, предсједника Израела Рувена Ривлина и израелског премијера Бењамина Нетањахуа да уклоне спомен-плочу посвећену хрватском кардиналу Алојзију Степинцу, која је постављена у Старом граду у Јерусалиму, пише The Times of Israel.

Он је плочу назвао провокативном и сматра да је она покушај да се Степинац представи као племенита особа, иако хрватски кардинал то није био.

Грајф, чије је истраживање о Аушвицу било основа за филм Шаулов син који је награђен Оскаром, сматра да је постављање плоче Степинцу агресиван поступак којим се свијет тјера да мисли да је „зликовац особа доброг срца“.

Историчар је познат и по истраживању о логору у Јасеновцу, које је забиљежио у његовој књизи „Јасеновац: Аушвиц Балкана“, која је објављена 2018. године. У тој књизи Грајф истражује убилачки апарат који је успоставила НДХ у Јасеновцу, а који је посједовао 57 различитих механизама за истребљење.

Израелски лист подсјећа да је кардинал Степинац контроверзна личност у историји Балкана, због тога што је подржавао фашистички усташки режим у Независној Држави Хрватској /НДХ/ током Другог свјетског рата који је извршио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Плоча је постављена у Аустријском преноћишту, самопроглашеном преноћишту за хришћанске ходочаснике у Јерусалиму, које је отворено у Старом граду 1863. године.

Поменуто црквено здање изграђено је уз помоћ католичких власти широм тадашњег Аустроугарског царства, у чијем саставу су биле данашња Аустрија, Мађарска и Хрватска.

Ректор цркве Маркус Багњар изјавио је да су католичке власти које су биле укључене у изградњу преноћишта одржавале везе шаљући свештенике и ходочаснике у преноћиште у Јерусалиму, чак и након пада Империје и владавине Хабзбурга 1918. године.

Он је рекао да се делегација хрватских ходочасника прошле године обратила управницима преноћишта са идејом да се постави меморијална плоча хрватском кардиналу.

Спомен-плочу, која је написана на латинском језику, поставили су такозвани Витезови Светог гроба, а постављена је у знак сјећања на ходочашће Степинца у Свету земљу 1937. године, двије године прије почетка Другог свјетског рата.

Ходочашће Степинца и његов боравак у преноћишту дио су историје овог здања.

The Times of Israel подсјећа да је Јасеновац отворен у августу 1941. године, а да је затворен у мају 1945. године, након масовног бјежања 1.000 заробљеника од којих је само њих стотину преживјело.

Иако је тачан број жртава и даље споран, Меморијални центар Холокауста Јад Вашем процјењује да је у логору Јасеновац убијено 600.000 Срба.

Нацистички извори из периода Другог свјетског рата тврде да је у Јасеновцу убијено између 600.000 и 800.000 Срба, Јевреја и Рома.

У Меморијалном центру Јасеновац забиљежено је да је у том логору убијено укупно 83.000 Срба.

Израелски лист наглашава да је, према подацима Меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, број убијених у Јасеновцу 700.000.

Израелско Министарство спољних послова није коментарисало да ли је постављање спомен-плоче Степинцу прикладно или не.

Багњар је истакао да је упознат са спором у вези са личношћу Степинца и његовим активностима током усташког режима у НДХ, али да сматра да су католичке власти узеле све у обзир.

Међутим, Грајф упозорава да треба сагледати цијелу слику прије доношења суда о било чему, те да треба упоредити већину слике са мањином, као и да треба одредити шта је мање или више значајно.

– Чак и ако је Степинац спасао одређен број Јевреја, то га не чини добром особом или особом која се успротивила окрутном усташком режиму. Уколико се открију нове чињенице, свака пристојна особа треба поново да их оцијени. Али, ако тога нема, зашто бисмо поново процјењивали његове зле поступке – упитао је Грајф.

Извор: РТРС

Pin It on Pinterest

Share This