Izaberite stranicu

У част славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Један од старозаветних праобраза Пресвете Богородице је купина која гори а не сагорева – коју је  Боговидац Мојсије на гори Синају био удостојен виђења; дакле, спасења рода људскога Сином Божијим који се оваплотио од Пречисте Дјеве – не спаливши је већ, сачувавши Њено Приснодјевство.

Купина која гори а не сагорева, је представљала управо то непорочно зачеће Богомладенца, Духом Светим – где Дјева рађа и остаје Пречиста Дјева.

Икону су монаси 1390.г. са Синајске Горе донели у Кремљ и сместили у Благовештенски сабор.

Неколико векова касније, у Москви је 1860.г. изграђен тада јединствени храм у част ове иконе и  како говоре историјски подаци, од тада – пожари се нису дешавали, иако је сама црква прављена од дрвене грађе.

Када је Москву снашла велика невоља, храмовни образ ,,Неопалиме купине“ ношен је у литији око домова којима је претио пожар – и тако су остајали неоштећени.

Међутим, 1930. г. храм у коме се налазила ова икона је био уништен од стране безбожничке власти а икона је нестала.

Као датум њеног празновања узет је 17.септембар по новом календару –  дан када се прославља Боговидац Мојсије; док је по старом календару, датум њеног прослављења 4.септембар.

 

Чуда

У московској цркви Несагорива купина постоји посебна рукописна служба посвећена овој икони. На почетку службе се каже: ,,Служба ова пева се на Светој Гори Синајској када ко зажели и када бива страшно севање муња.“

Пред њом верни се моле за помоћ услед избијања пожара као и за исцељење од тешких недуга.

 

Изображење

Икона се изображава у виду осмоугаоне звезде, састављене из два оштра четвороугаоника са извученим крајевима, од којих је један црвеносмеђе боје – који представља огањ који је видео Мојсеј у купини, док је други зелене боје – указујући на природну боју купине, коју је она сачувала обавијена огњеним пламеном.

У средини осмоугаоне звезде, као у купини, изображена је Пречиста Дјева с Предвечним Младенцем.

По угловима црвеног четвороугаоника изображени су: човек, лав, теле и орао као  симболи четворице јеванђелиста, који су проповедали о животу и учењу Божанственог и Невештаственог Огња који је у своју утробу примила Пресвета Дјева Марија, као савршена слушкиња Господња.

Елза Бибић

 

Литература

Тихомир С Илијић: ,,Велича душа моја Господа“, ВИГЗ, Београд, 2012. г, стр. 226, 392;

ООО Духовно Преображење: ,,К Богородици приљежно припадајмо“ – Молитве Божијој Мајци пред Њеним чудотворним иконама, Москва, 2015. г, стр. 62;

Pin It on Pinterest

Share This