На данашњи дан, 26. јула 1875. године рођен је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, који је послије раскида са психоанализом Сигмунда Фројда, чији је био ученик, основао “аналитичку” или “комплексну” психологију. Оригинално је разрадио науку о психолошким типовима /интровертан и екстровертан/. Дјела: “Психолошки типови”, “Психологија и религија”, “Симболика духа”, “Студија о архетиповима”. Карл Густав Јунг је рођен у Швајцарској, као син протестантског свештеника. У току гимназијског школовања прво је желио да студира археологију, а затим филологију, да би се на крају опредијелио за медицину. Након завршених студија медицине у Базелу, опредијелио се за специјализацију психијатрије. Већ у 25. години је постао асистент свјетски познатог психијатра Еугена Блојлера, на његовој клиници за менталне болести у Цириху. У 27. години је докторирао, а у 30. је постао доцент на Циришком универзитету. Година 1907. представља прекретницу у Јунговом животу. Те године је упознао Сигмунда Фројда у Бечу. Том приликом су разговарали пуних 13 сати. Дивљење је било обострано. Јунг је говорио да је Фројд први значајан човјек којег је упознао. Међутим, долази до разилажења због сукоба на теоријском и личном плану. Након тога Јунг оснива сопствену, аналитичку или комплексну психологију, како би указао на разлику у односу на психоанализу. Карл Густав Јунг, један од најоригиналнијих мислилаца XX вијека, умро је 1961. године у швајцарском мјесту Киснахту. Јунг је развио појам колективно несвјесно, као један од утицаја на настанак и развој личности. Под тим је подразумијевао опште предиспозиције које су карактеристичне за све људе или одређене групе људи. У почетку је сматрао да је колективно несвјесно карактеристично за сваки народ, али је у својим каснијим радовима одбацио то национално тумачење колективно несвјесног. Током својих истраживања и путовања широм свијета, Јунг је утврдио постојање одређених симбола у свим културама и они по њему представљају колективно несвјесно цјелокупног човечанства. Веома је значајно учење Јунга ο типовима личности и његова класификација људи: према доминантом ставу или оријентацији либида на екстравертни и интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осјећајни и сензитивни (перцептивни) тип. Када се узме психичка функција као критеријум подјеле, људи се могу подијелити на рационални и ирационални тип. Најзад, када се укрсте ова два критеријума подјеле (према функцији и према типу оријентације), добија се типологија која има осам типова (нпр. екстравертни мисаони, интровертни мисаони, екстравертни интуитивни, интровертни интуитивни, екстравертни осјећајни итд.).
Приредио: Миомир Ђуришић
