Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. јуна 1858. године потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен је Други опијумски рат.

Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума. Најважнији извозни артикал Британске Индије био је опијум. Тридесетих година XIX вијека трговци су овом дрогом преплавили кинеску царевину. Милиони људи постали су зависници, процјењује се да је десет одсто кинеских становника  било дубоко зависно од дроге. Привреда земље је пропала, инфлација је руинирала валуту и многи су пали на просјачки штап. Међутим, када је кинески цар драконским мјерама покушао да наметне забрану конзумирања опијума, суочио се са силом, којој Кина није била дорасла – британском флотом.

До краја XVIII вијека Кина је за вријеме Манџурске династије  била највећа сила Азије. Послије смрти моћног цара Ћијанлонга 1799. године почели су да се нагомилавају проблеми. Велики војни походи владара финансијски су исцрпјели царство, нарастајуће становништво могло је да се прехрани само ширењем обрадивих површина, а последице су биле поплаве, глад и корупција у власти. Једна нова страст омогућавала је бјекство од безнадежне реалности- опијум. Након што је Британија изгубила територијалне посједе у Сјеверној Америци, британска Источноиндијска компанија јужно од Хималаја, покушала је да освоји ново тржиште- Кину. У то вријеме, Европљани нијесу имали ништа што би могло да се мјери с луксузном робом коју су увозили из Кине (чај, порцелан, свила), па је биланс трговине са Кином све до почетка XIX вијека био негативан. Само један производ, који је успијевао, прије свега, у Индији, нашао је тржиште у Кини које се брзо ширило. Ријеч је о  опијуму. “Испарења слична ракији” постала су “универзални лијек за људску патњу”. Иако су цареви бранили конзумирање, кријумчарске мреже омогућиле су британским трговцима огромну добит. Између 1826. и 1836. године у европске руке сливало се 38 милиона сребрних америчких долара годишње. Тиме је подстакнута инфлација у Кини. Цар Даогуанг ријешио је дјелује, увео је строге мјере против кријумчарских банди. Њихови чланови су хапшени, бродови уништени, а трговци и уживаоци су јавно погубљивани. Намјерио и на добављаче у иностранству и ухапшено је 350 странаца. Британски трговци дрогом прогласили су себе браниоцима слободне трговине и затражили интервенцију Краљевске морнарице. Без објаве рата, армада од 48 ратних бродова (укључујући и четири оклопна пароброда) у јуну 1840. године ушла је у кинеске воде. Био је то неравноправан рат, у коме су се Кинези борили дрвеним чамцима против оклопних бродова с топовима, копљима и мачевима против модерне артиљерије, а сеоске милиције против професионалне војске. Августа 1840. године Британци су запосјели Хонгконг у намјери да га користе као базу будуће трговине, на шта је кинески цар забранио трговину опијумом. Његов отпор сломили су топови морнарице. Августа 1842. године цареви преговарачи принуђени су да потпишу уговор којим је британским трговцима ослобођен приступ кинеским лукама, потврђена предаја Хонгконга, а гарантоване су и репарације у износу од 21 милион долара. Убрзо потом Хонгконг је постао британска колонија.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This