Izaberite stranicu

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ – „КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР”

Књига – спис „Кроз тамнички прозор“ владике Николаја Велимировића настала је за вријеме његовог заточења у логору Дахау, а сачињава је низ владичиних порука српском народу.

Пише: Крсто Станишић

Владика Николај пише да је Југославија у поређењу са хиљадугодишњим државама на Истоку и Западу била заиста млада држава. Али је по гријеху, каже, била стара и престарела, и смрт је напала и удавила. Туђинци су нас поклопили својим мраком; убијани су људи, паљене куће, стваране партије, завађана браћа, одбацивана вјера, продавана отаџбина. Народ је гунђао, али, временом, и сам је ходио по примјеру златољубаца. Према мишљењу владике Николаја, Други свјетски рат је настао због моралних преступа држава које себе називају хришћанским. Духовно стање у Европи, па и у Југославији, прије рата било је, према његовом мишљењу, слично оном из времена када су због људских безакоња уништени градови Содом и Гомор.

Владика Николај истиче да су многи нехришћански народи због рђавих примјера хришћана замрзјели и самога Христа. Ти, наводно просвећени, европски народи узносили су се над другима, наглашавајући свој прогрес и културу. Трагом таквих поклоника прогреса и културе пошли су и многи синови српски, каже Николај. Пошли су за културом која није чувар душе и тијела нашег, већ неко ново незнабоштво и идолопоклонство. Против такве културе чита се иста молитва као и против гордости, мржње и дивљаштва, насиља и грабежи, и сваког богохулства и нечовjештва. Николај предлаже да би требало одредити један молитвени дан у години – када ћемо се молити Богу за спас од нове идолатрије, среброљубља и сластољубља.

Николај се пита: зашто је избио тако страшни рат, који је произвео невиђену пустош у читавом свијету. Што се тиче Срба, он каже да су се раније, у вријеме благостања, нарочито српска господа, стидјели да иду у храмове на молитву, напустили су слављење светитеља и повели се за најлуђим идејама безбожника и настраних људи. Он oписује рат као вихор у којем нам други чини оно што не би желио да се чини њему. У стара времена Бог је, да би охолост људску сломио и вјештачку узвишеност понизио, много пута кажњавао неке народе. Владика Николај има велику резерву према онима који мисле да су паметнији од свога српског народа. Критикује великаше који самовољно одлучују о националним интересима. Он подсјећа да је Бог господар свега и свако има имовину да би је користио не само за своје, већ и за добро других.

Виновници два свјетска рата нијесу поштовали божанску правду и власт. На прва мјеста посадили су своје политичаре, финансијере, баснословце – а не Христа. А када је букнуо рат, бјежали су у пећине и рупе земаљске да би нашли склоништа. Питали су се да ли има Бога који би их избавио од сијача смрти. Сви идоли са којима су за трпезом овога свијета сједјели – нијесу помогли. Николај савјетује Србима да се прођу оних који неће да знају за Бога и врате се својој Цркви – како би се избавили од пропасти. Иако су тешки наши гријеси, Божија милост је већа, говори Николај. Најљепши узор српском народу је Свети Сава, који је наш ватрени бранилац пред Богом и пред другим народима. Али, Свети Сава је и наш тужилац. Због школе без вјере, због политике без поштења, због војске без јединства духа, због прљава језика и богохулства, због увреде родитеља – тужи нас и опомиње Сава. Он се моли да заслужена страдања не доведу народ до пропасти, већ до отрежњења и препорода. Благо народу чији се владар одушевљава Богом. Српски народ је имао такве владаре. У стара времена, главари српски држали су исту вјеру као и народ; а у новије вријеме, каже Николај, настала је провалија између вјере народа и умишљене господе, коју је прекрио мрак невјера. Савјетује да ратујемо против лажи и злобе у себи и рат међу народима ће се спријечити. Наводи ријечи из Псалтира: Милост и истина сретоше се, правда и мир целиваше се. То су ријечи цара Давида, који је доживио да ратује чак и са својим сином; али, најтежи рат био му је борба са својим гријехом. Поводом тога написао је Педесети псалм, у којем се каже: гријех је мој стално пред очима мојим и од мноштва безакоња мојих опери ме Боже.

(Наставиће се)

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This