Izaberite stranicu

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе.

Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве.

“Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година”, навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира.

Он се присјетио да је 1993. године био у посјети манастиру Житомислић са тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем.

“Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза за човјека увијек има”, нагласио је Давидовић.

Он је рекао да је Влада Републике Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ-а, чији је акценат на чувању баштине Српске цркве и српског народа. Наглашава да ће у оквиру овог програма бити обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу.

“Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао”, навео је Давидовић.

Игуман манастира Житомислић о. Данило истакао је да је славу манастира – Благовијести увеличало отварање музеја.

“Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога”, рекао је игуман Данило.

Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе.

“Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима”, рекао је игуман Данило.

Нагласио је да је отварање овог музеја од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига.

“Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг”, рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево.

Отац Данило је навео да су вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију.

У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора.

Међу српским иконама најзначајније су “Житомислићке двери” које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића.

Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету.

Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија – “Минеј за септембар”, датира из 14. вијека и писана је на кожи.

У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије са свештенством Епархије.

Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.

Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини.

Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши Патријарх српски Павле.

Проглашен је за национални споменик БиХ.

Извор: Trebinje.live

Pin It on Pinterest

Share This