Izaberite stranicu

Захтев удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе и чланова породица погинулих. Џувер: Не дају нам да одамо пошту нашој деци

Прекипело је ових дана преживелим борцима, учесницима ратова деведесетих и породицама њихових погинулих сабораца, када су им 24. марта, на дан обележавања почетка НАТО агресије на Црну Гору и Србију, биле затворене капије у касарнама у Подгорици и Даниловграду. Уместо на споменике, цвеће су положили на оградама тих војних објеката. Чак ни месни парох Жељко Ћалић није могао да закорачи у омеђени НАТО простор. Изузетак је био Душан Стајић, који је из Београда дошао да ода пошту настрадалом сину Саши, првој жртви напада Северноатлантског савеза на СР Југославију у даниловградској касарни.

Међу огорченима је и Милутин Џувер. И он је узалуд покушавао да са унуком уђе у подгоричку касарну и посети споменик на коме је исписано име његовог сина Божа, који је као припадник Војске Југославије на одслужењу војног рока 1998. погинуо у Ђаковици од руку албанских терориста. Није му лако, а на сам помен синовљевог имена крену му сузе.

– Пошао сам са унуком да положимо цвеће, али смо на капији доживели шок. Дочекао нас је хладан однос униформисане особе са тамним наочарима, која нам је само кратко рекла да не можемо даље. Покушао сам да јој објасним да ми је син погинуо у одбрани отаџбине, да је имао свега 22 године, да ми туга и данас разара срце, али није помогло. Грозно сам се осећао. Мислио сам да ћу пући од туге и беса – прича Џувер. – Какав је то војни министар када може да донесе одлуку којом ми забрањује да обиђем споменик на коме је име мог погинулог сина? Због малтретирања које породице погинулих бораца доживљавају последњих година, покренућемо са црногорским Удружењем ратова од 1990. иницијатву да се споменици изместе из НАТО касарни и поставе тамо где нам нико неће бранити да их обилазимо.

Са тим се слаже и председник борачке организације Радан Николић. Он подсећа да је церемонија полагања венаца у касарнама у сарадњи са Војском у Црној Гори одржавана од 2003, када је откривен споменик у тадашњој касарни у Маслинама, а касније и у даниловградској. Оцењује да је забрана незаконита и нехумана.

– Министарство одбране не може да забрањује и одређује посетиоцима датум приступа спомен-обележјима у касарнама ВЦГ, а поготову не ако посетиоци, попут нашег удружења, чије су чланство и породице палих бораца, то раде организовано, уз поднети захтев и исказану спремност да то чине на начин којим се не ремете рад и ред у касарни – каже Николић. – Неприхватљиво је овогодишње изостајање било каквог одговора Министарства, на захтев удружења из Подгорице и Даниловграда за одобрење уласка у касарне ВЦГ.

ОТКЛОН ОД ВОЈСКЕ БИВШЕ ДРЖАВЕ

Министарство одбране Црне Горе очигледно има проблем, јер настоји да направи отклон од бивше Војске Југославије, чија је друга команда била овде у Подгорици, а која је заједно са Удружењем изградила споменике палим борцима у касарнама. Очигледна је намера министра одбране и Генералштаба ВЦГ да забраном полагања венаца на споменике у својим касарнама, стварају инцидентне ситуације, како би демонстрирали своју приврженост НАТО – каже Николић.

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This