Izaberite stranicu

На данашњи дан, 21. марта 146 пр.н.е. догодио се посљедњи римски напад на Картагину.

Картагињани су били феничански емигранти који су напустили град Тир и покушавали да обликују свој сопствени идентитет на плодним полуострвима сјеверне Африке. Напор ових избјеглица се реализовао у оснивању Картагине, која је на врхунцу своје моћи доминирала највећим дијелом западног Средоземља. Картагина се налазила у сјеверном Тунису. Римљани су овај народ звали Пуни. Смјештена отприлике у центру троугластог полуострва, окружена ниским брдима и са језером Тунис у залеђу, имала је обезбијеђено безбједно сидриште за своје бродове и обилно снабдијевање рибом. Мјесто на коме се налазио град био је такође и добро заштићен и лако бранљив. Картагина се проширила толико далеко на југозапад гдје је развијена пољопривреда за потребе града. Стварне фазе Катагињанског развоја нијесу познате, али је процес у великој мјери завршен до почетка IV вијека п.н.е. Древни извори указују да је Картагина можда постала најбогатији град на свијету путем трговине робом као што су текстил, необрађени метали, храна и робови, у замјену за калај, сребро.

Од смрти свог оца Хамликара 229.год.п.н.е, па до своје смрти 183.год.п.н.е, Ханибал је ратовао против Рима. Ханибал, који је предводио Картагињанску војску, осваја територије у садашњој Шпанији одакле је могао да нападне Рим. Страхујући од овакве могућности, Рим захтијева да се Картагина одрекне својих нових колонија, а када Ханибал то одбија, Рим обнавља рат против Картагине. За вријеме Другог пунског рата дошло је до промјене ситуације по питању превласти на мору. Док су у Првом Картагињани били неприкосновени на мору, у овом су Римљани имали бољу и бројнију флоту, тако да су контролисали море. Ханибал, приморан да рат води на копну, предводи војску преко Шпаније, југом Француске и преко Алпа да би дошао до Рима. Све ово не би било толико невјероватно, па чак и прелаз помораца преко високих Алпа, да Ханибал у својој војсци није имао и слонове.

У Риму је завладала паника која је дошла до изражаја у каснијој латинској изреци „Ханибал анте портас“ или преведено са латинског језика Ханибал је пред вратима. Изворно, изрека „Ханибал анте портас“ имала је значење које имају и ријечи употријебљене у њој, то јест Ханибал је пред вратима. Али, пошто је име картагинског војсковође представљало синоним за највећу опасност која је пријетила тадашњем Риму, изрека је убрзо постала пословица са значењем пријети нам највећа опасност. Такође, постала је израз за велики страх. Пословично се употребљава као упозорење да пријети нека велика опасност и зато се користи када се упозорава на неку непосредну опасност која пријети земљи, друштву, граду.

Послије овог спектакуларног успјеха, Ханибал је поразио Римљане у неколико битака, нешто војном тактиком, нешто политичким преговорима, и успоставио упориште у сјеверној Италији све док није морао да се врати у Картагину и брани је од Римских легија које су је опсиједале. Римљани су повратили изгубљену територију и приморали Картагињане да напусте Шпанију. Картагина је исцрпљена дугом опсадом принуђена да прихвати услове мира, предајући сву ратну морнарицу и посједе у Средоземљу Римљанима. Први и Други пунски рат су лишили Картагину њене војно-политичке моћи, али нијесу ослабили њену трговачку моћ која је наставила да се убрзано развија. То буди завист у Римској трговачкој зајединици, и био је довољан разлог за Римску Републику да поведе против Картагине још један, коначни, рат. Трећи пунски рат (149.-146.год.п.н.е) није био ништа друго него двогодишња опсада града. Упркос одлучном и генијалном отпору Картагињана, који нијесу дозволили Римљанима да уђу унутар градских зидина, Картагина је пала због глади и немаштине. Трећи и последњи рат између Рима и Картагине резултирао је потпуним уништењем Картагине, спаљивањем и рушењем града, поробљавањем његовог становништва и Римском доминацијом на западном Медитерану.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This