Izaberite stranicu

Слава Светог Јована Крститеља у нашем народу толико је поштована да и они којима то није крсна слава са посебном радошћу славе овај празник гдје год се налазили. Тако је било и у недељу, 20. јануара 2019. у малом месту Зејст на северозападу Европе, две хиљаде километара од Црне Горе.

Зејст је елитна историјска варошица надомак Утрехта, у самом центру Холандије, у којој Српска православна црква однедавно сабира вјернике. У Утрехту живе исељеници из српских земаља и донедавно сe заједничарило у једној скоро напуштеној нео-готичкој катедрали у центру града. У протеклих 15 година вјерни народ у овом граду је био мање више без сталног пастира, али Богу хвала, однедавно, јереј Горан Ковачевић је дошао у парохију Светог Симеона Мироточивог као стални парох. Промењено је и богослужбеног место па је у Зејсту изнајмљена црквица која својим димензијама и амбијентом одговара парохији. Протестантски, чист и скоро празан, простор цркве пред сваку службу се освештава, а онда се служи, уз преносиви и склопиви православни иконостас.

Управо у тој цркви се служила Божићна литургија а са радошћу вас извештавамо да смо се и на Јовањдан поново у њој сабрали.

У споредној улици овако мирног места, препознајемо једни друге из далека већ по ходу. У туђини, човек научи да препозна своје сународнике истанчаније него у отаџбини. Одмах иза улаза дочекује нас брат Славиша.

У цркви доминира огроман дрвени крст у задњем зиду олтара. У наосу су клупе, а чак и овако мали простор има галерију преко пута олтара.

Литургијом началствује о. Горан, а помоћници у олтару су Милош Зекић и свештеников синчић Димитрије. Хор води Софија Мариновић, којој је Јовањдан слава. И у хору се осјећа посебан дух и радост празника, карактеристичан за ову парохију.

Међу присутнима нађе се увек понеко нов. Овај пут је то млада Холанђанка. Увек је ту и један Грк. Најстарија међу педесетак присутних је 87. годишња сестра Зора, а најмлађа је Георгина која има свега једну годину. Језгро парохије чине млади породични људи са децом.

Отац Горан из Двери произноси проповед после прочитаног зачала из Јеванђеља. Ова проповед полази од стварности у којој дијаспора на Западу живи, и долази до празника и Јеванђеља. Служба од почетка до краја тече без застоја, хармонично. Причешћују се овај пут углавном деца, старији и славари.

Након службе окупљамо се у крипти црквице, која такође величином одговара нашој парохији. Попадија Биљана окупила је већ петнаесторо деце за столом у углу и држи час веронауке.

Нешто после благослова и здравице о. Горан за трпезом љубави користи прилику и пажњу окупљених држи на поучном разговору о 12 апостола у којем сви учествујемо. Из Зејста, одлазимо кућама – на пут. Неки даље, а неки само 20-так километара до Утрехта. Понеко и на славу. А благодат остаје на нама и са нама, и сваки пут се изнова радујемо сусрету, једни другима.

Следећа служба у овој Парохији је у недељу, 3. фебруара а до тада : Христос посреди нас!

Михаило Хаџи Ценић

Pin It on Pinterest

Share This