Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. јануара 1922. године дата је прва ињекција инсулина у свијету.

Четрнаестогодишњи дјечак Леонард Томпсон који је оболио од дијабетеса лежао је на умору у Општој болници у Торонту. Дјечак који је запао у тешку кетоацидозну кому, прва је особа којој је убризган инсулин. Изоловани екстракт инсулина који је Леонард примио био је непрочишћен што је за последицу имало неколико алергијских реакција и третман је био принудно обустављен.

У наредних петнаестак дана др Џемс Колип је даноноћно радио на прочишћавању инсулина изолованог из говеђег панкреаса. Дјечак Леонард је добио другу дозу инсулина и третман је овај пут био изузетно успјешан, без икаквих пропратних реакција и потпуно је елиминисао све знакове дијабетеса код дјечака. Од тада је инсулин спасио живот милионима људи и из темеља измијенио ток и прогнозу шећерне болести.

За ово епохално откриће Сир Фредерик Бантинг  је заједно са професором Рихардом Маклаодом, директором Физиолошког завода у Торонту, у којем су истраживања обављена, добио 1923. године Нобелову награду, али не и професори Бест и Колип, што се сматра једном од највећих грешака које је Нобелова фондација учинила у својој преко сто година дугој историји постојања.

Животињски инсулин, говеђи и свињски, остао је дуго времена као једини инсулин. 1950. године је откривен секвенцијски распоред аминокиселина у хуманом инсулину. Први синтетски инсулин произведен је раних шездесетих година, а први генетски синтетички хумани инсулин је произведен 1977. године. Његова комерцијална продаја почела је 1988. године. Даљим истраживањима инсулина, током деведесетих година двадесетог вијека направљена је нова генерација инсулина тзв. хумани инсулински аналози или модерни инсулини који имају боље карактеристике од хуманих инсулина; брже или дуже дјеловање, изазивају мање хипогликемија и тако даље. Данас се инсулин производи као чисти људски инсулин технологијом рекомбинантне ДНК – дезоксирибонуклеинске киселине.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This