Izaberite stranicu

На данашњи дан, 18. јануара 2001. године САД су укинуле санкције СР Југославији, уведене 1992. године па појачане почетком 1999. године.

Савезна република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, проглашена је 27. априла 1992. године. Након мјесец дана, Савјет безбједности Организације Уједињених нација (Резолуцијом бр. 757) завео је СРЈ санкције које, по својој оштрини и свеобухватности, никад прије нису биле примијењене у међународним односима. Санкције су биле уведене, наводно, због грађанског рата у Босни и Херцеговини. СР Југославија није била проглашена учесницом у сукобу већ је кажњена због „недовољног политичког утицаја на босанске Србе“. Услови за њихово укидање, односно пооштравање, такође, били су везани за развој ратних прилика у овој бившој југословенској републици.

Резолуција је налагала свим државама у свијету да, уз пријетњу затворским казнама, својим грађанима онемогуће и забране: увоз на своју територију свих роба које потичу из СРЈ; све активности којима је циљ подстицање извоза производа из СРЈ; свако пословање својих држављана које се односи на робу и производе из СРЈ; било какав трансфер финансијских средстава у или из СР Југославије; прелет и слијетање свим ваздухопловима са територије СРЈ (исто је важило за бродове који су пловили под њеном заставом); научну и техничку сарадњу и културну размјену; учешће на спортским манифестацијама на својој територији лицима и екипама из СРЈ…

Обухватније од овога није могло, будући да се казна односила на све аспекте државног и економског живота Југославије. Санкције су донијеле обиље патње обичним људима. Али, то је био њихов једини ефект. Оне нијесу утицале ни на једно рјешење проблема због којих су биле уведене.

Логично је закључити да  санкције (под којим год видом да се заводе) не служе за рјешавање међународних проблема, већ за њихово стварање. Оне доказују несумњиву америчку моћ и жељу да другима, увијек и без изузетка, намећу своје циљеве. Ако се тиме ствара хаос, тим боље јер неко и њиме мора да управља. Уз право на кажњавање иде и право на изузеће које може бити (и најчешће јесте) извор обилних финансијских прилива центрима одлучивања.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This