Izaberite stranicu

На данашњи дан, 16. јануара 1908. године  у Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на мјесту кафане „Велика Србија“.

Када се за некога каже да је надживио читав један вијек, претпоставља се да је помало уморан од прохујалих времена. У случају хотела „Москва”, који као свједок бурних времена стоји на сред Београда, та претпоставка не важи.

Изграђен у стилу руске сецесије измијенио је физиономију Београда и постао састајалиште београдских умјетника, балканске и свјетске елите.

Отворио га је 1908. године лично српски краљ Петар I Карађорђевић. У другој половини прошлог вијека ова београдска црвена кућа била је и коначиште свјетских државника.

У кафану «Велика Србија» стално је, поред Нушића, долазио и Стеван Сремац. Сматра се да је своја дјела сам Стеван Сремац и записивао у овој кафани, јер је увијек са собом носио биљежницу и у њу уносио животне догодовштине, мисли, нове и непознате појмове, као и српске шале и доскочице.

Палата „Русија” је намјерно по плану власника и градитеља смјештена на, тада, елитном дијелу пријестонице, поред Старог двора. Како рече један архитекта, та зграда је од самог почетка исијавала космополитизам у свакој својој цигли.

Ово здање дуго је било један од најчешћих мотива на разгледницама Београда, а представљало је и једно од карактеристичних обиљежја силуете града.

Као и његов отац Петар I Карађорђевић, и краљ Александар је за живота често долазио у палату “Русија” и на забаве у хотел “Москва”. Одмах послије свечаности око отварања палате”Русија”, кафана “Москва”, која је била цијелом дужином у приземљу према Теразијама, почела је са радом.

Историчари тврде да се хотел, који је смјештен на Теразијама и који има двије адресе, налази у епицентру Балканског полуострва. Прва адреса Балканска улица број 1, је званични географски центар Балкана, а друга адреса Теразије број 20, је политички центар некадашње Југославије и данашње Србије.

Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж зиданог водовода, који узима воду из мокролушких извора, на извјесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цијевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток. Једна од таквих кула била је постављена на мјесту гдје је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.

Хотел „Москва” и његове гостионице су као модерно свратиште у центру Београда врло брзо постали мјесто окупљања, не само пословних људи и умјетника, већ и обичног свијета. Ова зграда је имала своје електрично осветљење и два лифта, који су представљали технолошко чудо. Покретали су их бродски мотори, смјештени у подруму зграде, која је самим тим била велика градска атракција.

Сигурно највеличанственији дочек у хотелу „Москва” организован је за ђенерала Франше д’Епереа, када је јануара 1921. године стигао у Београд да српској пријестоници уручи француски орден Легије части. Француски војсковођа је у српску пријестоницу стигао возом и одмах се, кроз свиту радосних грађана, упутио у Бијели двор да се упише у дворску књигу.

Многа позната имена су и касније пролазила кроз њега. Међу њима били су чувени режисер Алфред Хичкок, писац Максим Горки, амерички предсједник Ричард Никсон, индијски револуционар Махатма Ганди, оперски пјевач Лучано Павароти, али и холивудски глумци Џек Николсон, Роберт Де Ниро, Бред Пит, Мила Јововић, Кирк Даглас, Мајкл Даглас и многи други.

Глумац Џек Николсон био је гост хотела „Москва“ за вријеме филмског фестивала осамдесетих година прошлог вијека, и тада је говорио како је српски филм много комплекснији од холивудских остварења. Алфред Хичкок био је фасциниран изгледом хотела. Физичар Алберт Ајнштајн преспавао је у хотелу неколико ноћи, а са супругом Милевом често је био гост у башти хотела „Москва“. Људи су га вољели и сви који су сједели са њим ословљавали су га са “господин луди научник“, што је њега засмијавало.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This