Izaberite stranicu

И данас, након 20 година од „случаја Рачак“, кажем, то је била легална акција српске полиције против терористичких банди ОВК, а верификациона комисија Вилијема Вокера (шеф верификационе комисије ОЕБС) само је послужила као изговор и повод за оптужбу и бомбардовање Србије и Југославије 1999. године, истиче истражни судија Окружног суда у Приштини тих година, Даница Маринковић.

Маринковић, укључена у истрагу око догађаја у селу Рачак код Урошевца као дежурни истражни судија, 15. јануара 1999. године, тврди у изјави за Танјуг да је „сценарио био унапред смишљен, и само се чекао повод да се Југославија бомбардује“.

Вилијам Вокер, као шеф косовске верификационе мисије ОЕБС, „утврдио“ је да је српска полиција, уз подршку Војске Југославије, извршила масакр над недужним цивилима албанске националности, а Југославија, тада заједница Србије и Црне Горе, била најпре оптужена, а потом и бомбардована од НАТО пакта.

Указујући да чињенице показују супротно, Маринковић, тада део увиђајне екипе, напомиње да је по среди био сукоб наоружаних терориста, који су отворили ватру на српску полицију, и полиције.

Она наглашава да је после сукоба на лицу места пронађена велика количина оружја, аутоматских пушака, муниције, минобацача, чак и штаб УЧК, ознаке на војним униформама… што потврђује да је у питању окршај српских снага безбедности са терористима.

„То су били терористи, припадници ОВК, који су већ унапред, дужи временски период у том подручју деловали и нападали, и убијали и полицајци и цивиле“, наводи Маринковић за Танјуг, додајући да је тај део био опседнут терористима, и да је полиција имала информације о њиховом деловању, па је кренула да „рашчишћава терен“.

Према њеним речима, утврђено је након извршене обдукције коју су вршили судски вештаци, и у томе били јединствени, „да је смрт код свих тих тела која су пронађена тог дана наступила из ручног ватреног оружја из даљине“.

Ниједан траг, додаје, није указивао да је било повреда нанетих тупим оружјем и начином злостављања како је то (Вилијам) Вокер пренео, да су на лицу места били присутни и новинари и велики број телевизијских екипа страних медија, тако да, како је казала, „све што смо ми видели из увиђајне екипе, и они су видели“, рекла је Маринковић.

Убрзо после тога је, наводи, и Хелена Ранта (вештак, форензичар), која је учествовала са својим тимом, финским тимом вештака, у обдукцији, утврдила да ту нису били недужни цивили и да није било никаквог масакра.

„Али, она је била под притиском и није смела то јавно да обелодани“, каже Маринковић.

Међутим, истина о Рачку је, истиче она, добила свој епилог у каснијем признању Хелене Ранте, „да је тада била под притиском Вилијама Вокера да буде убедљивија о наводним српским злочинима“, али, како каже, и у Хагу, где је Маринковићева била сведок одбране, у поступку против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и српских војних и полицијских генерала.

„Ту је, захваљујући мом сведочењу и доказима које сам прикупила и доставила, Рачак скинут са оптужнице и ниједан Србин није осуђен за Рачак, тако да је то нека сатисфакција за нас, али последице бомбардовања трпимо и данас“, закључила је Маринковићева.

„Вокерова верзија“ пресудила Србији

На данашњи дан, пре 20 година, у селу Рачак на Косову и Метохији, пронађена су тела 45 Албанаца, за чије су убиство без доказа оптужене српске снаге безбедности, а што је био и директан повод за бомбрадовање СРЈ.

Оптужбе које је изрекао тадашњи шеф мисије ОЕБС на КиМ Вилијам Вокер, да су владине снаге у Рачку починиле масакр над недужним цивилима, биле су пресудне за одлуку НАТО пакта да СРЈ буде бомбардована два месеца касније.

Тај догађај – иако никад није утврђено да се ради о масакру над цивилима – означио је прекретницу у односима међународне заједнице Србије и Косова.

Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.

Упорна објашњења Србије да су у Рачку, у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује.

Сви извештаји српске стране говорили су да су у Рачку погинули албански терористи, али на западу је тај догађај квалификован као злочин над цивилима, који је послужио као изговор за бомбардовање.

„Случај Рацак“ исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер власти у Београду нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом.

Циљ је био да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.

Насупрот томе, три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине.

На шакама 37 од 40 тела методом парафинске рукавице откривене су барутне честице, што је доказ да су погинули непосредно пре смрти руковали ватреним оружјем, односно да су учествовали у борби.

После изношења доказа Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом да су у Рачку вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, овај случај је избрисан.

Истина о Рачку остала је скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен.

Вокер, који ће ове године напунити 84 године сваког 15. јануара је присуствовао Академији поводом страдања у Рачку. Косовске власти су му пре две године подигле споменик у меморијалном комплексу Рачак.

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је након дешавања из јануара 1999. године говорио да сви треба да запамте шта се догодило у Рачку…

„Невини људи, жене и деца одведени су из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом.“,

Медији су прошле године пренели изјаву финске форензичарске Хелене Ранте да јој је Вокер „диктирао“ како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову, да мора да корисити реч масакр …Вокер је један од ретких међународних званичника који се изјаснио и против оснивања Специјалног суда за ратне злочине.

У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, страдало је према неким подацима и три хиљаде грађана СРЈ, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Према званичној верзији садржаној у извештају МУП-а и у записнику истражног судије о увиђају, у Рачку је дошло до сукоба наоружаних Албанаца са српском полицијом. Том приликом погинуло је четрдесетак Албанаца, који углавном нису били у униформи али су сви имали топлу вишеслојну одећу, а велики број њих и истоветне војничке чизме, те су већином поседовали ватрено оружје, које су тада и употребили.

Село Рачак је, иначе, било окружено рововима, ту се налазио један од штабова тзв. ОВК, а на месту догађаја су пронађене и велике количине оружја и муниције.

Извор: РТВ Војводине

Pin It on Pinterest

Share This