Izaberite stranicu

На данашњи дан, 14. јануара 1897. године рођен је српски историчар Васо Чубриловић, најмлађи учесник атентата на аустроугарског пријестолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Као ђак је приступио национално-револуционарној организацији „Млада Босна“, а због учешћа у Сарајевском атентату осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом свјетском рату био је у затвору. У Другом свјетском рату је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. године. Између два свјетска рата је припадао прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије. Био је историчар са изразитим даром за синтезу, што је основна одлика његових око 70 књига и студија. Дјела: „Босански устанак 1875 – 1878. године“, „Поријекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији деветнаестог вијека“, „Одабрани историјски радови“.

Док је похађао VI разред гимназије, постао је члан национално-револуционарне организације Млада Босна.

Након демонстративног напуштања светосавске приредбе 27. јануара 1914. године, на којој је свирана химна цару Фрањи Јосифу, избачен је из гимназије у Тузли и прешао код сестре Стаке у Сарајево, гдје је наставио гимназију.

У Сарајеву се повезао са Данилом Илићем и другим члановима организације Младе Босне, који спремали да изведу атентат на надвојводу Франца Фердинанда.

Био је учесник у Сарајевском атентату 28. јуна 1914. године у Сарајеву, као члан друге Илићеве тројке (Чубриловић, Поповић и Мехмедбашић). На дан атентата чекао је Франца Фердинанда са бомбом и револвером код Више дјевојачке школе у Сарајеву. Ухваћен је у Босанској Дубици и враћен у Сарајево.

На суђењу одржаном у октобру, на коме је било 25 оптуженика за злочин велеиздаје, по службеној дужности му је за браниоца додијељен адвокатски приправник Рудолф Цистлер. Бранилац се, при прихватању посла обавезао да ће савјесно приступити својој дужности. Покушао је да обори оптужницу, доказујући да велеиздаја није кажњиво дјело и образлажући то чињеницом да је анексија Босне и Херцеговине била незаконито стање, с обзиром да није ратификовано у аустријском и угарском парламенту, због чега је након суђења оптужен за повлађавања велеиздаје.

Васу је због малољетности, суд поштедио смртне казне, али га је осудио на 16 година најстрожег затвора, коју је издржавао у Мелерсдорфу у Аустрији и у Зеници. У затвору је провео 4,5 година, од чега више од три године у самици. Један је од пет преживјелих у затвору, од укупно тринеаст осуђених на затвор. За велеиздају су осуђени и његова браћа Вељко на истом суђењу на смрт вјешањем, а Бранко у Бањалучком процесу на 14 година тешке тамнице. На 6 недјеља затвора без признања олакшица за политичке кривце, Врховни суд је осудио и сестру Стаку, пошто је у писму брату Бранку, извјештавајући га о Вељковој смрти, навела како им је брат „био јунак и да је мирно умро”, славећи тиме покојниково дјело.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This