Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. јануара 1878. године, црногорска војска ослободила је Бар који је 307 година био под турском влашћу.

Послије ослобођења Никшића и Билеће у црногорско-турском рату (1876. године до 1878. године), наишавши на оштар отпор аустроуграске владе по питању даљег наступања у Херцеговини, црногорска војска је своје операције пребацила ка приморју.

Почетком новембра 1877. године књаз Никола је главнину својих снага, 20 батаљона и 18 топова, концентрисао у рејону Вирпазара. Са осталим снагама демонстрирао је према Спужу и Подгорици, да би заварао Турке. Извукавши топове на висове Сутормана, црногорска восјка је наступала према Бару у двије колоне:

Десна, под командом војводе Маша Врбице, правцем Суторман – Зупци – Бар, и

Лијева, под командом војводе Илије Пламенца, правцем Суторман – превој Бијела Скала – Бар а један дио се издвојио према Скадарској крајини.

Када су успјели да заузму утврђење Суторман, црногорска војска се прегруписала и  заузела је доминирајуће положаје око Бара. Три батаљона су била упућена према барској луци, док је војвода Пламенац са осталим снагама заузео положаје према Скадару и Улцињу.

Заузето је утврђење Волујица и била је успостављена контрола над барском луком и утврђењем Хај-Нехај. Главнина турских снага у Старом Бару се веома упорно бранила подржавана са пет ратних бродова, који су из барске луке свакодневно тукли положаје црногорске војске око града.

Три дана након отпочињања опсаде, војвода Врбица је команданту града упутио позив да се преда, гарантујући му слободан пролаз до Скадра или онамо гдје он изабере. Турци нијесу прихватили понуду војводе Врбице. И књаз Никола је покушавао да приволи османске заповједнике на предају. Када ови покушаји да се Бар добије без борбе нијесу успјели, књаз Никола је одлучио да изврши нови распоред снага. Десет батаљона је било распоређено на простору Добре Воде, између Бара и Улциња, са задатком да зауставе евентуалну помоћ која би могла доћи из Скадра. Ови батаљони су били под командом војводе Илије Пламенца. Истовремено, црногорска артиљерија је распоређена око града, и њој је припао главни задатак у освајању Бара. Бомбардовање Бара трајало је током читавог децембра 1877. године. Због последица бомбардовања, изморености, недостатка воде и увиђања да опсједнутом граду неће стићи помоћ, османски командант је одлучио да преда Бар Црногорцима.Изгубивши сваку наду у долазак појачања, Турци су се 10. јануара 1878. године предали и том приликом је било заробљено 2237 војника и 15 топова.

„Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“, ријечи  су књаза Николе након ослобођења Бара у јануару 1878. године.

Академски сликар из Задра Иван Жмирић 1881. године на Цетиње је донио слику „Вјенчање Црне Горе са морем“ гдје су је на двору видјели Књаз и високе званице, док је за грађане Цетиња била изложена у „ондашњој великој гостионици Локанда“.

На слици је представљено свечано окићени једрењак на коме се вијоре црногорске заставе док испловљава из Бара, са мноштвом свијета на обали који брод одушевљено поздрављају. На прамцу је маркантна фигура Књаза Николе у пози са подигнутом десном руком у којој је прстен за бацање у море. Поред њега сједи књагиња Милена са пријестолонаследником Данилом. На самом прамцу, у сједећем положају, нагнута преко ограде једрењака је принцеза Зорка.

Остале личности на броду су познати црногорски јунаци Божо Петровић, Петар Вукотић, Машо Врбица, Илија Пламенац, Пеко Павловић, Марко Миљанов и др. По бочној страни брода висе вијенци цвијећа, на тракама тробојкама испреплијетаним са вијенцем ловора исписана су имена мјеста гдје су се водиле побједничке битке, Вучји до, Никшић, Фундина, Бар.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This