Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9. јануара 1853. године концентрацијом турских трупа код Спужа и одбацивањем црногорских снага на десну обалу Зете, остварена је прва фаза ратног плана Омер-паше Латаса и отпочеле припреме за одлучујући ударац на Црну Гору.

Тај велики поход турске војске на Црну Гору, организован крајем 1852. године познат је као Прва Омер-пашина године. Интервенцијом великих сила прекинут је први поход Омер-паше Латаса на Црну Гору, коју је турска војска почела да напушта фебруара 1853. године.

Рођено име Омер-паше Латаса било је Михаило. Михаило Мићо Латас, православни Србин рођен у личком селу Јања Гора у породици која је давала и војнике и попове, и дан-данас је извор фасцинације али уједно и голема енигма. Учио је средњу „војничку“ школу у Госпићу, и ту остао само годину дана, док није као одличан ученик добио мјесто питомца у кадетској школи у Задру. Као врло младог узели су га га у војску; постао је кадет у штапској писарници у Госпићу. Тек завршивши кадетску школу, због породичних проблема пребјегао је у Босну, и доспио у Гламоч, одакле је ускоро прешао у Бању Луку, мучећи се да заради за преживљавање.

У Бањалуци је прешао на ислам и узео ново име Омер. Послије двије године, отишао је у Видин . Ту га је заповједник тврђаве Ибрахим-паша, узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га у Цариграду. Омер се истицао цртежима и плановима и учинио се свом заштитнику способан и као такав користан за предстојеће реформе турске војске. Дочекао га је у Цариграду велики везир Хусреф-паша, којем се такође свидио. С том препоруком постао је најприје наставник техничког цртања у цариградској војној школи, а касније учитељ престолонаследника Абдул-Меџида и убрзо пуковник у царској војсци.

На подручју Балкана Омер-паша је остао запамћен по сламању отпора босанског беговата. Устанак против Османлија избио је у Босанској Крајини. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговић. Султан је послао у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Стигао је у августу исте године и брзо и одлучно у крви угушио буну, похапсио главне вође, међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар. Позатварано је око 1.000 најугледнијих ага и бегова, а око 400 их је оковано послато у Цариград. Босна је послије тога била смирена, а отпор бегова и ага заувијек скршен. Стога је Омер-паша Латас проглашен у Босни за „ђаурпашу“ и највећег непријатеља домаћег племства.

Када је 1852. године дошло до сукоба између Порте и књаза Данила, Омерпаши је повјерено врховно заповједништво над османском војском. Челични обруч око Црне Горе почео је да стеже у јануару 1853. године, године али је даљу акцију спријечило посредовање Аустрије и Русије.

Непосредно послије тога, када је избио Кримски рат, Омер-паша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Омер-паша Латас је неко вријеме провео као заповједник у Месопотамији, гдје је поново гушио устанке.

Због своје оштрине био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело 1861. године, када је био на помолу рат с Црном Гором, поводом устанка Луке Вукаловића. У том рату Омер-паша Латас је поново био главни заповједник и довео Црну Гору у веома тежак положај из кога се спасла опет само заузимањем великих сила. Посљедња војничка мисија Омерпаше била је да угуши грчки устанак на Криту. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лошег стања османске флоте и снабдијевања. Стога се 1868. године сам повукао.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This