Izaberite stranicu

На данашњи дан, 8. јануара 1807. године српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда.

Београд је послије 380 година поново постао пријестоница српске државе. Шест година касније, након слома устанка Турци су поново освојили Београд.

Када су ослободиоци 1807. године ушли у Београд, затекли су мање-више напуштено и крајње запуштено и уништено насеље. Град је тада имао око 10.000 становника, а према аустријским изворима, око 4.000 људи било је способно да носи оружје.

Симбол Београда, тврђава на ушћу Саве у Дунав, мјесто које је вјековима било стратешка тачка многих војски и држава. Име Калемегдан у преводу значи “тврђава на пољу”, а због великих окршаја источних и западних сила на овим просторима, Калемегдан се још звао и “Капија ратова“.

Београдска тврђава или Калемегдан приповиједа причу о бијелом граду и његовој славној историји, носећи ожиљке побједа које су увијек плаћане високом цијеном.

Историја Калемегдана је уско повезана са историјом Београда и цијелог региона. Због повољног географског положаја, на ушћу двеју ријека, претпоставља се да је Београд био насељен већ у неолитском периоду. Скоро 300 година прије нове ере на овом подручју су живели Скордијсци (Келтско племе) који су се укрштали са локалним Илирима и Трачанима. Њихово постојање се потврђивало и кроз име града Сингидунум (Синги – округао, дунум – келтска ријеч за град).

Почетком првог вијека нове ере Римљани су у Беораду успоставили први војни камп. Као град који се налазио на граници царства значај Београда је растао временом а тиме и значај његовог утврђења. Остаци првих римских утврђења се могу видјети и данас у појединим дјеловима Калемегдана.

Када је велико цаство подијељено на Западно римско царство и Источно римско царство, Београд је пао под владавину Источног римског царства, односно Византије. Године 411. Хуни у потпуности уништавају Београд. Након пада Хуна град је мијењао владаре небројано пута.

Београд је био пријестоница Српске деспотовине, током владавине деспота Стефана. Он почиње да гради и обнавља Београд и 1405. године у њега премјешта своју пријестоницу. Током његове владавине, градска површина опасана бедемима се удесетостручила, а сам град је доживио економски и културни процват.

У петнаестом вијеку Отоманско царство је заузело Балкан, освајајући Србију долазе пред зидине Београда. У наредних пар стотина година Београд је мијењао господара неколико пута, између Турака и Аустроугарског царства, пошто се сам град налазио на граници између ова два царства.

Године 1807. Београд је успио да се избори за слободу. Ипак слобода је била кратког даха пошто је град убрзо поново окупиран. Београд је коначно ослободио Милош Обреновић.

Београдска тврђава је често бомбардована за вријеме Првог свјетског рата заједно са остатком града из разлога што се Београд налазио на граници између Србије и Аустроугарске. У неколико безуспјешних наврата непријатељ је покушао да освоји град. Од самог почетка војне агресије, јула 1914, Београд и његова тврђава су били успјешно одбрањени током неколико напада удружених Њемачких и Аустоугарских снага. И поред јуначког отпора и великих жртава бранилаца Београд је пао под трогодишњу окупацију октобра 1915. године.

За вријеме Другог свјетског рата Београд и Калемегдан бивају тешко оштећени у бомбардовањима од стране фашистичке Њемачке као и савезничких снага.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This