Izaberite stranicu

На данашњи дан, 7. јануара 1916. године, на температури 24 степена испод нуле, одиграла се главна битка на Мојковцу између црногорских и аустроугарских трупа. У тој бици, у драматичним околностима, црногорска војска окована ледом и снијегом је пружила снажан отпор аустроугарској војсци и нанијела јој велике губитке.

Један од најсвјетлијих примјера жртвовања у Првом свјетском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916. године, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла србијанској војсци да се повуче из правца Пећи, преко албанских и црногорских планина, ка Јадранском мору и касније Крфу.

Мојковачка битка је вођена 6. јануара и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС, касније Југославије.

Мојковачка битка је завршна фаза једне веће војне операције, а односи се на дејство црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца, од октобра 1915. године до јануара 1916. године.

У почетку није било већих окршаја, али када је аустроугарска војска примјетила да србијанска војска има намјеру да се повлачи преко територије Краљевине Црне Горе, схватила је да би пресијецањем тог повлачења у потпуности разорила србијанску војску и истовремено заузела Црну Гору.

Тада аустроугарска војска сва расположива средства шаље у том правцу. Главни дио аустроугарске војске, 20.000 војника са око 70 топова, налазио се на линији Рожаје – Сјеница – Бијело Поље.

Други дио је нападао из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле концентрисане јаке трупе са више од 200 топова усмјерених ка Ловћену.

Стање у црногорској војсци било је веома тешко. Војници су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понијели.

Укупан број војника у Санџачкој војсци на Мојковцу био је око 6.500, а предводио их је сердар Јанко Вукотић.

Аустроугарска војска је ангажовала двије дивизије. Укупно је било 14.000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбјеђивале крила овим дивизијама чинило је 20.000 војника уперених ка Мојковцу и Тари.

Војска је била опремљена пушкама, тзв „маузерке“, затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедјела.

До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. Аустроугари крећу у напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску.

Уз јурише и противјурише положаји су наизмјенично прелазили са једне на другу страну. Послије тога, под снажним ударом топова и јуришима, аустроугарска војска успијева да освоји Бојну њиву,

Освајањем Бојне њиве и Улошевине, Аустроугари су угрозили кључну одбрану „мојковачких врата“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This