Izaberite stranicu

На данашњи дан, 6. јануара 1322. године Стефан Дечански се крунисао за краља.

Ниједног српског владара није пратила таква судбина као Стефана Дечанског, најнесрећнијег краља Србије у њеној више од миленијума дугој историји. Српска историја не познаје вјештије изведену игру доласка на власт, али ни трагичнији одлазак са ње.

Стефан Дечански имао је несрећу да влада између двије знамените личности: оца,краља Милутина, и сина, цара Душана. Иако је његова владавина била кратка и омеђена двојицом изузетних државника, Стефан Дечански је успио да остави потомству Високе Дечане и да буде канонизован за свеца.

Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред рјечице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Изградња цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора а радове је надгледао архиепископ Данило II који се трудио о „саздању и утврђењу“ цркве скупивши „велико мноштво умјетничких и вјештих мајстора“.

Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви и издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. Послије смрти краља Стефана, његово дјело наставио је његов син краљ Душан и окончао градњу Дечана 1335. године. У вријеме турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима. Саме пропорције овог манастира (дуг 36 метара, а висок 30 метара), за оно вријеме потпуно неуобичајене допринијеле су да се овај манастир назива Високи Дечани.

Племенито једноставан, складних пропорција, овај манастир представља највећи српски средњовјековни споменик. По легенди, сам Стефан Дечански је изабрао мјесто на којем манастир сада лежи. Овај манастир се налази на списку Унескове свјетске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовјековни споменици на Косову и Метохији“. Српски манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка су културна добра на територији Косова и Метохије која су уписана на Листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

Круна Светог краља Стефана Дечанског која је израђена почетком 14. вијека за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног, чува се више од два вијека у Црној Гори. Ова круна је поклон Карловачке митрополије Светом Петру Цетињском. То се десило у Сремским Карловцима 1784. године када је Свети Петар Цетињски хиротонисан од карловачког митрополита Мојсија Путника. Ова једина преостала круна из династије Немањића није случајно завршила на Цетиње, ако се узме у обзир податак да су Петровићи били духовни наследници Немањића и да су чували идеју Светосавља и српске државе кроз мрачно вријеме турске окупације.

Круна се од тада чува у ризници Цетињског манастира, а последњи пут је употријебљена приликом крунисања књаза Николе за црногорског краља 1910. године. Том приликом, симболично, се књаз Никола крунисао једином поуздано сачуваном круном Немањића.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This