Izaberite stranicu

На данашњи дан, 5. јануара 1589. године умрла је француска краљица италијанског поријекла Катарина Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца II, која је послије смрти мужа Анрија II владала Француском као регенткиња. Уз подршку папе Гргура XIII организовала је 1572. године покољ хугенота (протестаната) познат као Вартоломејска ноћ.

Одувијек је жељела да њена породица успостави што већу моћ. Сви који су Катарину окруживали морали су јој признати да је имала смисла за руковођење и да је изузетно ауторитативно владала. Оно што је она највише жељела било је, да има надзор над свим и свима, а нарочито је хтјела да има неограничену моћ. Све што је радила било је у интересу очувања круне. Те њене карактерне особине посебно ће доћи до изражаја у догађају по којем је Катарина Медичи заувијек остала запамћена у историји. Била је то Вартоломејска ноћ, ужас који се догодио ноћу између 23. aвгуста и 24. августа 1572. године. Када год се говори о Катарини Медичи не може се избјећи спомињање на ту велику трагедију у ноћи св. Вартоломеја која је била страховита драма одиграна у три дијела.

Први дио била је тзв. “крвава свадба” Маргарете Валоа, Катаринине кћери, и Хенрика Наварског. Она је била католкиња, а он хугенот. Други дио био је атентат на адмирала Гаспар де Колињија, иначе вођу хугенота, а трећи дио био је сам покољ француских протестаната те кобне ноћи. Хугеноти су били присталице реформације у Француској од XVI до XVIII вијека и подржавали су учење Жана Калвина, француског хришћанског вјерског реформатора, који се оградио од католицизма. Адмирал Колињи био је савјетник Карла IX који је на све начине младог краља покушавао да придобије на страну хугенота. Колико је у томе успио, говори и чињеница да је управо Карло IX своју сестру Маргарету обећао Хенрику Наварском, једном од протестантских првака. Свадба је заказана за август 1572. године у Паризу и тада на сцену ступа Катарина, која је одлучила да сватове искористити за коначан обрачун с хугенотима. План је био да се одједном ријеши проблем вјерских сукоба између католика и протестаната у Француској. Знајући да ће младожењини пријатељи, сви виђенији хугеноти, доћи у Париз, пала је одлука да се проблем ријеши на најједноставнији начин када сви буду на окупу. Вјероватно је у томе велику улогу одиграла и таштина Катарине Медичи, јер је било несхватљиво да јој син, Карло IX, више слуша савјете јеретика Колињија него властите мајке.

План је успјешно држан у тајности, па су хугеноти, ништа не слутећи у великом броју дошли у Париз на заказано вјенчање. Тада коначно Катарина разговара са сином и увјерава га да хугеноти који су дошли на свадбу нијесу у Паризу с добрим намјерама, већ како би спровели у дјело завјеру против њега и државе. Карло IX је повјеровао мајци. Када је Карло прихватио мајчине сугестије, покољ је могао да почне. У само тој једној ноћи у Паризу је убијено више од 3.000 хугенота. Многи француски градови су се угледали на примјер Париза па је у складу са тим растао и број жртава. Различити историјски извори, опет врло непоуздани, говоре између 10.000 и 100.000 убијених.

Карло IX је послије покоља слављен у цијелој католичкој Европи као јунак који је поразио јеретике. Ипак, главни организатор и кривац за масакр заувијек је остала Катарина Медици. На крају је ипак побједница била краљица мајка.

Француски краљ Карло IX је умро, не навршивши 25 година живота. Наслиједио га је брат и најмлађи Катаринин син, Хенрик III. Катарина Медичи, француска краљица, умрла је 1589. године.

Хенрик Наварски преживио је покољ јер је био члан краљевске породице, а касније је прешао на католичанство. Као Хенрик IV 1589. године је постао француски краљ, а исте године је Нантским едиктом дао вјерску слободу хугенотима. На крају га је 1610. године убио католички вјерски фанатик.

Pin It on Pinterest

Share This