Izaberite stranicu

На данашњи дан, 4. јануара 1485. године господар Зете Иван Црнојевић, након преношења сједишта Зетске митрополије с ријечког града  Обода на Цетиње, издао је Цетињском манастиру, изграђеном истовремено кад и црква посвећена рођењу Богородице, оснивачку повељу у којој пише: «И оградих храм у мјесту званом Цетиње, и назвах га Митрополијом зетском, ако угодно буде милостивој госпођи (Богородици). И ту поставих митрополита кир Висариона да влада свим, и послије њега његови насљедници«.

У рату 1476. год. Иван је изгубио знатне области. Послије двије године Турци су узели његов Жабљак и више га нијесу напуштали. Притиснут од Турака, Иван се морао повући из земље. Лутао је Италијом. Обећао је, ако се срећно врати у земљу, да ће саградити манастир Богородици у славу. Свој завјет је испунио чим се појавио у Црној Гори 1481. године. Пошто је мало средио прилике, прегао је да изгради на Цетињу манастир. Радови су били већ увелико у току 1483. године… Манастир је завршен најдаље до августа 1484, кад је Иван могао да стави камени натпис: “ В име Рождества ти пресвета Богородице, сзидах си свети храм твој в лето 6992 (1483/84)“. Почетком јануара 1485. године издао је манастиру повељу, којом му поклања многа добра за издржавање. Ту је, затим, смјестио Зетску митрополију, а у Цетиње је пренио и свој двор.

Подизањем дворца и манастира под Орловим кршем, Иван Црнојевић оснива такав центар који ће, у условима теренске неприступачности и борбеног расположења околног становништва, постати жариште слободољубивих идеја, које се неће гасити чак ни онда када Турци, у својим најездама, успију да га спале и поруше… Но, без обзира на то који су услови и какви мотиви довели до подизања Цетињског манастира, ово дјело спада међу најважније подухвате у историји Црне Горе. Јер Цетињски манастир је кроз неколико вијекова надахњивао и духовно кријепио Црногорце, уливао им ону духовну снагу без које, у онако суровим условима живота, тако рећи на голом камену, а при том у непрестаној борби с Турцима, не би могли истрајати.“

Иван Црнојевић је 4. Јануара 1485. године издао манастиру оснивачку повељу којом је нову задужбину обдарио посједима и приходима, „врло скромним додуше, јер су и његове могућности биле мале“. Оснивачком повељом, у споразуму с ондашњим митрополитом зетским Висарионом, Иван је одредио да „свештенејши отци архијереји“ са свом „братијом“ морају одржавати „општежитије“ без обзира на висину манастирских прихода и да нико не смије „ништа стезати ни у своју кјелију држати“. За нарушитеља ових принципа, уз казне и прогонства, предвиђао се и прогон из манастирске заједнице.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This