Izaberite stranicu

Празничним сабрањем у храму под Горицом, на недељу Светих Праотаца Христових по телу – прослављен је дан великомученичког страдања београдских новомученика као и дан посвећен свим мајкама, Материце.

Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и јереја Блажа Божовића.

Праћени вјерним народом, за пјевницом једнодушно су одговарали појци Светог храма.

Прочитавши Јеванђелско зачало, сабранима се словом поуке  обратио, началствујући свештенослужитељ – протојереј Јован Радовић који је казао да се сваке године на недељу Светих Праотаца чита  прича о Великој вечери – где Господ у једној реченици прича историју цјелокупног рода људскога:

„Данас прослављамо све старозавјетне праведнике од Адама до Еве, преко Сина, Хама и Јафета, Исака и Јакова, Пророка – Исаије, Данила, Језекиља, Јеремије, 12 малих Пророка, па све до Св. Јована Крститеља – ишчекујући долазак Спаситеља нашега.“

Отац је подсјетио да се Господ родио у јеврејском народу, који је био Богоизабрани народ а да су пророци тога времена били људи који су Духом Божијим видели да ће доћи Господ Исус Христос, Спаситељ света, кога су описали у својим пророчким књигама.

„Тумачи Цркве описују, да они који нису дошли на Вечеру (на коју Господ позива) – су књижевници, фарисеји и законици тј. главни представници јеврејског народа, које Господ удаљава “, истакао је отац Јован објаснивши да је Господ онда звао све оне које је исцјелио, оне који су грешни – али су свесни да су грешни и желе спасење души својој.

„Видимо послије кад су Јевреји одбацили Царство Небеско, апостоли крећу међу незнабошце тако да је ова Вечера постављена за све људе овога свијета – који вјерују у Христа Спаситеља, из ма које вјере, нације и народа долазили “ рекао је отац и подсјетио да и Господ завршава поуку ријечима: Много је званих али мало је изабраних.

„И онда, као и данас, мали је број хришћана у свијету, али то ништа не треба да нас брине, јер по ријечима нашег Митрополита, мало је соли потребно да се јело посоли, и мало је квасца потребно да тесто ускисне. Дај Боже да будемо хришћани не само именом својим, већ и животом – а то значи да живимо овдје, али ради Царства Небеског “, нагласио је протојереј Јован Радовић.

Говорио је и о страдањима ђакона Авакума и игумана Пајсија, које данас прослављамо а који су у вријеме најезде Турака одбили да приме исламску вјеру и да се потурче.

„Интересантно да је у том тренутку била присутна и мајка ђакона Авакума (који је био родом из Бањалуке), која му каже ( док га Турци воде на Стамбол капију како би га набили на колац,  зато што је православан и што је Србин) : Синко, млад си, лијеп си, живот је пред тобом – потурчи се, па ћеш лако после да се вратиш у веру својих отаца и праотаца.

А Авакум јој одговара: Мајко, хвала ти на млијеку, ал не хвала на науци твојој. Срб је Христов, радује се смрти ! Нема љепше вјере од хришћанске !

Прота је потом нагласио да данас прослављамо још један празник, посвећен нашим мајкама:

„Ове недеље око Божића – посвећене су Праоцима, Оцима и Богоцима, међутим, једино у календару православне Цркве имамо три чудесна празника, које је неко мудар увео у нашу Цркву – празник породице, породични празник“, казао је и појаснио да смо прошле недеље славили Дјетињце, ове Материце а следеће Оце и да је то уведено како би се учврстили односи у православној хришћанској породици.

Надаље објаснио да је обичај да се тим празницима, мајке, очеви и дјеца вежу – како би се ‘дрешили’ поклонима. Тако се и данас, како је објаснио, мајке везују и ‘дреше’, поклоном, а уколико га немају, поручио је – довољан је и пољубац и лијепа ријеч коју ће својој дјеци упутити.

Прота Радовић се присјетио свих светих мајки, цитирајући Св. Владика Николај Велимировић да из доброга корена, добар и плод бива:

„Прво Богомајке, Марије, која је родила Спаситеља свијета, Господа нашега Исуса Христа, затим, Софије, мајке мученице, која је своје три ћерке повела на страдање за Христа Господа – Веру, Наду и Љубу, онда, свих мајки кроз историју – јер да њих није било не би било ни њихових честитих и светих синова и кћери“ рекао је отац. Истакао је на мајке Светих Николаја Чудотворца, Јована Златоустог – Антусу, па Емилију – мајку Св. Григорија Богослова, Василија Великог, Св. Ану, Анастасију – мајку Св. Саве. Па мајке Св. Петра Цетињског и мајке Рада, Томова Његоша – Иване Пророковић, која говори на сахрани свога сина : Немојте плакати за мојим сином, за рђама се плаче – а за људима не.

Присјетио се размишљања Св. Владике Николаја Велимировића, који поставља питање – Шта је мајка ? Биће најсличније Богу!

„Као што је Бог дошао и дао свој живот да би ми могли да живимо – исто тако се и свака мајка тјелесно, духовно и душевно жртвује за своју дјецу“,  нагласио је отац рекавши да се на овај празник који прослављамо захваљујемо мајкама што су нас родиле,  што постоје и молимо се за њих да им Господ подари снаге да издрже нашу непажњу и незахвалност коју им показујемо.

При крају своје бесједе отац је поменуо и рад подгоричког Кола српских сестара ,,Св. Апостол Марко”, које је припремило  поклоне деци за данашњи празник Материца. Подсјетио је присутне, да чланице Кола вриједно раде током читаве године, не само у Црној Гори већ помажу потребитима и на територији КиМ.

И како Св. Максим Исповједник каже: Моје је само оно што сам дао другоме – отац је овом приликом, позвао присутне да помогну рад Кола српских сестара, било својим активним учешћем, подршком или материјалном помоћи коју ће пружати.

Празнично сабрање настављено је часом веронауке код протинице Надице Радовић, која се поклонима и рукодељима  ‘дрешила’ од својих ђака.

Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је скромним послужењем у црквеној гостопримници Храма Светог Ђорђа.

 

Елза Бибић

  

Pin It on Pinterest

Share This