Izaberite stranicu

У сусрет Божићу „Човјекољубље“ у нову кућу од 70 квадрата уселило десеточлану породицу Спасић. Кључеве у руке новим домаћинима предао протојереј Бранко Вујачић, предсједник „Човјекољубља“.

Тешке људске судбине готово је немогуће разумјети уколико их сагледавате као нешто што се вама не може догодити а човјекољубље доживљавате као категорију која обухвата само ваше најуже окружење.

Ратне деведесете, прогон са вјековних огњишта који је задесио наш народ на КиМ, велики број породица је оставио без дома и основних услова за живот. Многи су притиснути тим тешким бременом успјели да се снађу, нажалост и данас има оних којима је ново пребивалиште донијело и нове бриге. Једна од таквих породица је и породица Спасић која је након што је избјегла са Косова и Метохије, уточиште пронашла у Подгорици. Дуги низ година Спасићи су живјели у условима недостојним човјека 21. вијека, зашта одговорност највећим дијелом лежи на савјести главнога града.

Захваљујући Добротворном фонду Митрополије црногорско-приморске „Човјекољубље“ које је препознало проблеме „обичнога човјека“, породица Спасић у овим благим данима је добила коначно свој дом.

Наиме, испуњавајући своју добротворну мисију Фонд је успио да удоми десеточлану породицу Велимира и Светлане Спасић и тиме ову радну годину заокружи са још једним пројектом.

Спасићи су у избјегличком насељу живјели у 25 квадрата добијеног стамбеног простора који је, како се породица ширила, постајао све неусловнији. О условима и квалитету њиховог живота говори и то да да су 7 година у том и толиком простору живјели без струје.

Смрт њиховог најстаријег члана која их је задесила у потпуности је оголила њихов незавидни социјални положај. С обзиром да нијесу имали материјалних средстава да свог оца, ђеда сахране онако како доликује човјеку, у невољи и безнађу нијесу умјели ништа да ураде осим да са тијелом покојника сачекају повољнији тренутак за његову сахрану. Тако је покојник лежао седам дана у кући (25 квадрата) међу дјецом што је на њих оставило озбиљне психичке последице и трауме. У Подгорици су сви захтјеви за добијање макаквог гробног мјеста били одбијени, а и комшије породице Спасић су „почеле да губе стрпљење“. У том задњем тренутку Општина Цетиње је поклонила гробно мјесто и платила трошкове сахране, ставивши тако тачку на ову потресну причу. Нажалост тиме нијесу престале и тешкоће породице Спасић.

Овај догађај је оставио озбиљне последице и на односе у породици, тако да је брзо дошло до неслагања и свађа, Велимирове бројне породице са мајком и братом, што је најтеже, свакако, утицало на дјецу и на њихово одрастање. И како то бива, препуштени „уличном васпитању“ попустили су са учењем.

Све ово је захтијевало хитну реакцију социјалних служби која је у овом случају изостала а највеће последице су претрпјели, управо најневинији и најосјетљивији чланови породице – дјеца.

Човјекољубље и Народна кухиња при Саборном Храму Христовог Васкрсења већ годинама на свој начин штити ову породицу од даљег пропадања. Организоване су бројне хуманитарне акције за помоћ Спасићима, а на листи корисника кухиње и фонда су од самог њиховог оснивања.

У тренутку када су неслагања кулминирала и живот у 25 квадрата постао немогућ, свештеник Миомир Вулевић, управник Народне кухиње, организовао је акцију пресељења породице Спасић у изнајмљени стан. То је подразумијевало бројне административне потешкоће, као и промјену школске установе за све ђаке ове породице. Тако је више од годину дана Добротворни фонд плаћао станарину и све режије, као и љекове и храну за бебе а Народна кухиња свакодневно достављала један оброк дневно.

У тражењу трајног смјештајног решења за Спасиће, Народна кухиња је са Банком Хране упутила захтјев Општини Подгорица да обезбједи плац на којем би Добротворни фонд Митрополије црногорско-приморске саградио дом за ову многодјетну породицу. Захтјев је одбијен са образложењем да Општина нема за то законску регулативу.

Коначно, у сусрет Божићу у овим благим данима „Човјекољубље“ је имало прилику да обрадује ову породицу, поклањајући им нови дом, у којем ће, надамо се, успјети да се духовно и материјално стабилизују. Кућа Спасића има 70 метара квадратних стамбеног простора и 300 квадрата ограђеног дворишта и опремљена је неопходним основним покућством.

Протојереј Бранко Вујачић, предсједник „Човјекољубља“, предао је кључ у руке новим домаћинима и пожелио им сваку срећу, призивајући Божији благослов на њих а посебно на многобројну дјецу чијој радости није било краја.

Ово је уједно и трећа кућа коју је Човјекољубље обезбиједило за многодјетне породице, кориснике помоћи добротворних организација при Митрополији.

 

Координатор Добротворног фонда МЦП

Владимир Милуновић

Pin It on Pinterest

Share This