Izaberite stranicu

На данашњи дан, 30. децембра 2006. године погубљен је бивши ирачки предсједник Садам Хусеин. Садам Хусеин био је предсједник Ирака од 1979. године до његовог збацивања с власти и хапшења након инвазије Ирака 2003. године. Дана 5. новембра 2006. године је осуђен на смрт вјешањем.

Садам Хусеин рођен је 1937. године у близини града Тикрита. Хусеин је је политички симпатисао снаге унутар ирачке армије које су биле огорчене Британцима и британским империјализмом. Покушао је да се упише на престижну Багдадску војну академију како би преко војне каријере остварио своје политичке замисли. Али, није успио у тој намјери па се зато још дубље уплео у политичке воде. Тако је 1956. године учествовао у неуспјешном покушају државног удара против краља Фејсала II. Ипак, групи војних официра 1958. године успијева свргавање краља Фејсала II са власти. Ту групу предводио је прољевичарски оријентисан генерал Абдул Касим. Већ годину дана касније Садам и група припадника Бас партије покушава атентат на генерала Касима. Упркос неуспјеху, атентат је помогао Садаму Хусеину да уђе у сам врх Бас партије. У самом атентату Садам је лакше рањен, па бјежи у Сирију. Из Сирије одлази у Египат гдје ће провести наредне четири године.

1963. године група војних официра, припадника Бас партије, убила је генерала Абдула Касима. Када је Садам чуо новости брзо се спаковао и кренуо за Ирак како би учествовао у револуцији. Након успостављање нове власти, Садам се брзо пробијао унутар страначке структуре. Хусеин је одмах именован за замјеника предсједника Револуционарног вијећа, задуженог за унутрашњу безбједност.

Са 31 годином већ је имао чврсте ослонце власти. које ће у наредних десет година све више учвршћивати. Своју власт базираће на двије кључне тачке – бројним члановима породице који ће заузети све битне положаје у ирачкој власти и влади. Друга тачка ће бити огромни безбједносни апарат који ће чинити шпијуни и доушници у цијелом Ираку

Дана 16. јула 1979. године председник Бакр поднео је оставку. Након Бакра, на мјесто предсједника дошао је Садам Хусеин који брзо почиње са учвршћивањем своје власти. Садам није чистио само унутар своје странке већ је уклањао и комунисте, који су дотад од свих арапских земаља једино у Ираку имали знатнији утицај. Тај потез у тренутку када Совјетски Савез рачуна на Сирију и Ирак осигурао му је немале симпатије у Вашингтону, посебно међу параноично антикомунистичким републиканцима. Садам је у очима Вашингтона тада био разборити муслиман, неопсједнут религијом, уједно свјестан тога шта нафта значи америчким моторима и ирачкој благајни.

Садам је у септембру 1980. године кренуо у поход на Хузестан, југозападни дио Ирана богат нафтом. Рачунао је на побједу за неколико дана. Понајвише захваљујући ћутљивој, али конкретној подршци Сједињених Држава, која му је тада за његове петродоларе осигуравала куповину софистицираног оружја и приступ још софистициранијим технологијама масовног уништавања, због којих ће га прозвати много касније, прећуткујући сопствену улогу. Рачун је био без крчмара, јер су Иранци успјели да створе пат позицију и исцрпљују Ирак у статичком фронтовском рату још пуних осам година. У том рату први пут је употријебио ирачко хемијско оружје.

Током деведесетих година нижу се кризе око наводног програма Ирака за развој оружја за масовно уништење. У марту 2003. године Сједињене Државе и Уједињено Краљевство покренуле су једнострану војну акцију (без дозволе Уједињених нација) против Ирака. Главни циљ војне акције – свргавање Садама Хусеина с власти, постигнут је након три недјеље ратовања.

Америчке снаге ухапсиле су Садама Хусеина близу града Тикрита. Дана 5. новембра 2006. године на суђењу је донијета пресуда по којој је Садам Хусеин крив за злочин против човјечности и осуђен на смртну казну вјешањем.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This