Izaberite stranicu

На данашњи дан, 29. децембра 1921. године рођен је српски писац Добрица Ћосић, први предсједник Савезне Републике Југославије.  Био је истакнути члан Савеза комуниста Србије до маја 1968. године, када је дошао у сукоб с политком СКЈ по националном питању. Позната дјела су му: „Деобе“, „Корени, „Време смрти“, „Отпадник”.

Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу послије размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. године постаје члан САНУ, а у својој приступној бесједи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру“.

Ћосићеви „Корени“ су модеран класик српске књижевности а пишчево препознавање неуралгичних тачака српског карактера и познавање његове психологије створили су болну књигу о српским егзистенцијалним коријенима XIX века, како су настајали и развијали се и гдје су се запетљали и покидали.

Смјештена у време политичких промјена и превирања српског грађанског друштва с краја XIX и почетком XX вијека, прича прати животе Аћима Катића, човјека традиционалног кова и његових синова Вукашина и Ђорђа.

Страст, унутрашње превирање, душевни ломови, безизлазност и очај, а са друге стране погрешно каналисана љубав, која спаја грешно и морално залутале, сличне а толико различите особе, главни су мотиви „Корена“ – приказа свовременог страдања и породичне трагедије.

„Корени“ су биографија народа и аутобиографија писца који је постао сопствени књижевни лик, мање Ћосић из незнане Велике Дренове, а више знаменити Катић из овековјеченог Прерова.

„Корени“ су засађени у ноћи историје, а изданци доведени до наших дана у можда најдужем рукопису послије наше неписане поезије.

Пјесник је надживио своју идеологију да би га надживјела поезија исписана на страницама које немају страна.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This