Izaberite stranicu

Светом литургијом која је служена 19. децембра, у храму под Горицом, прослављен је празник Светог Оца Николаја, чудотворца и угодника Божијег, Архиепископа мирликијског.

Празничним сабрањем у препуној Цркви Светог Ђорђа началствовао је старешина овог Светог храма, протојереј – ставрофор Велибор Џомић, архијерејски намесник подгоричко-колашински. Саслуживали су му свештенослужитељи овог Светог храма: протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић и јереј Блажо Божовић; молитвено је учествовао протојереј – ставрофор Драган Станишић, професор Богословије на Цетињу.

За певницом у једном духу, на Литургијске возгласе, одговарали су појци овог Светог храма.

По освећењу Дарова предложења, велики број верног народа приступио је Светој чаши, присајединивши се са најсветијим Телом и Крвљу Христовом.

Словом поуке сабранима се потом обратио началствујући свештенослужитељ, протојереј-ставрофор Велибор Џомић – понајпре честитајући сабранима празник Св. Оца, Николаја, говорећи о светоме животу који је водио овај чудесни угодник Божији.

,,Данас славимо једног од великих стубова вјере хришћанске, великог свједока Христовог Јеванђеља, Благовесника људскога спасења, чувара чисте, праве и неискварене вјере – једног сведока истинског хришћанског живота, неустрашивог борца за сведочанство најважнијих Истина, које је Христос објавио свијету, ради спасења свакога човјека”, рекао је отац.

,,Чињеница да се овај велики Богоугодник и подвижник, највише прославља на нашим просторима као крсна слава и да нема храма и стопе на земљиној кугли – у коме нема храма посвећеног овом светитељу – само говоре о његовом значају али и о његовој духовној висини; о њему као брзопомоћнику, чудотворцу и заступнику људских душа који брине и бдије над свим невољницима, путницима који ходе земљом и путују небом, о онима на мору и у ваздуху и о свакој људској души која му се обрати”, подвукао је у своме обраћању протојереј-ставрофор Велибор.

Казао је да када име Светог Оца Николаја преведемо – оно значи, победитељ народа, нагласивши, да то није био човек који је покоравао народе – пљачкањем, тиранисањем и поробљавањем – већ неко ко их је поробио, љубављу Христовом.

,,Поробио их је оним најдубљим Тајнама, које су израз највећег  сведочанства Божије Љубави према човјеку и свијету”, нагласио је отац.

,,Побиједио је народе – побеђујући гријех и сатану, људски пад и квареж – тиме што је најприје својим животом и вјером свједочио Христа Распетога и Васкрслога, сведочењем свете, живоначалне и једносуштне  Тројице – Оца и Сина и Светога Духа; што је хришћанским својим подвигом и аскезом, свједочио најдубље истине откривене кроз Цркву, Истине вјере; што је својим епископским служењем утврђивао Цркву Божију у Мири у Ликији и што је на Васељенском сабору чувао чистоту вјере Христове – која је предата од Христа, Светим апостолима и ученицима Његовим и преко њих, до нас, данас “ истакао је прота Велибор.

,,Ето тако је тај Побједитељ народа, ‘поробљавао’ те народе – дарујући им слободу у Христу, љубав Божију и сведочећи им све оно што је најбоље за њих. И то је један од необичних побједитеља народа земаљских и зато га, гле чуда, ти народи које је на такав начин ‘поробио’ – вијековима прослављају“,  нагласио је прота Џомић, додаавши да смо се и ми данас сабрали у храму Божијем како бисмо прославили име Божије и призвали молитвену помоћ овог великог чудотворца који би нас својим молитвама заступао пред Лицем Божијим и помагао тамо где ми не можемо.

,,Да не будемо лењи, па да кажемо, е сад ти Боже молитавама Светога Николе помози… а ја нећу ништа да радим. Не! “ казао је прота, разјаснивши да се истински хришћанин Богу и светима обраћају тамо где ми не можемо – како би они дометнули воље, снаге и вере, за оно што нама недостаје, по нашим слабостима и телесном немоћима.

,,Тако се молимо ми а тако су се молили и наши телесни преци од којих смо примили крсну славу, хришћанску вјеру и који су нас увели у Свету тајну крштења у Цркви “ казао је прота Џомић у Цркви Светог Ђорђа, подвукавши  на крају свога обраћања „да смо призвали благодат Божију на дарове које смо предложили – али да смо молитвено призвали и Св. Оца Николаја да нас он молитвено заступа, тамо где ми не можемо и тамо где не зависи од нас; да нас благосиља, упућује и чува – на свакој стопи којом ходамо и на свакој страни света којом идемо“.

Заблагодаривши Господу на Даровима којима нас је удостојио, у самој црквеној порти свештенослужитељи храма приступили су благосиљању славских колача присутним свечарима, а и онима који су пристизали током читавог дана, приносећи славу Богу и Његовоме угоднику, Светоме Николају.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This