Izaberite stranicu

Бивши амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић сматра да Приштина жели да постане чланица Унеска пре свега из политичких разлога да би афирмисала такозвану државност на међународном плану.

„Наравно, када би се докопали места у овој специјализованој агенцији УН за образовање науку и културну, они би је доследно користили као полигон за политичке провокације заоденуте у маскирану униформу образовне, научне и културне проблематике“, упозорио је Танасковић у интервјуу за „Политику“.

Говорећи о начину на који су четири храма СПЦ заведена у Унесковим списима, Танасковић објашњава да се наша четири културна добра (манастир Високи Дечани, црква Успења Пресвете Богородице у Грачаници, црква Богородице Љевишке у Призрену и Пећка патријаршија), у документима Унеска не воде ни као византијско ни као српско православно наслеђе, већ као „Средњевековни споменици на Косову (Србија)“.

Та неутрална формулација, напомиње, засад не може да послужи као повод или, пре, „оправдање за шиптарско посезање за тим културним и духовним драгуљима српског средњевековља“.

„Наравно, уколико би ‘Косово’ постало чланица Унеска, сигурно је да би Приштина чинила све што је у њеној моћи да то чланство злоупотреби и ‘објасни’ свету да ови културни и духовни споменици нису само на Косову у територијалном смислу, како стоји у релевантним документима Унеска, већ да је то споменичко наслеђе ‘Косова’ као државе и интегрални део некаквог косовског културног идентитета“, рекао је Танасковић.

На питање каква је могућност да ови споменици евентуално постану део некакве „косовско-албанске“ баштине, Танасковић каже да уколико би „Косово“ постало чланица Унеска, формално би се наши средњевековни споменици на КиМ територијално водили под државним заглављем „Косово“.

Суштински, оцењује Танасковић, они никада не би могли постати део „косовско-албанске“ баштине у историјско-националном смислу јер их са културом Албанаца не повезује апсолутно ништа.

„Ко би могао прихватити, рецимо, апсурдну тврдњу да је Дечане градила стара албанска династија Нимани?! Не обазирући се на то, на простору који административно контролишу приштинске власти, сва значајнија културна добра, а посебно она туристички атрактивна, систематски се обележавају на начин који сугерише да су изворно њихова“, рекао је Танасковић.

Он додаје да заговорници пријема тзв. Косова у Унеско, они исти чијем су гласовима наша културна добра уписана на „Листу светске баштине у опасности“ комотно превиђају једноставну чињеницу да су споменици на Косову и Метохији стављени на листу угрожених и да их Кфор штити од Албанаца.

С друге стране, додаје, Србија оне који подржавају Приштину у намери да постане чланица ове организације узнемирава питањем:

„Рат на КиМ је завршен. Од кога онда прети нашим споменицима? да није можда од ових истих за чије се учлањење у Унеско залажете?“.

„Обично немају одговор“, напомиње Танасковић, иначе професор Филолошког факултета и стручњак за оријенталистику и ислам, филологију и некадашњи амбасадор СРЈ у Турској, Азербејџану, али и при Ватикану и Малтешком реду.

Коментаришући како светска стручна јавност гледа на претензије „Косова“ да уђе у Унеско, Танасковић каже да озбиљна, професионално одговорна стручна јавност не гледа позитивно на евентуални пријем тзв. Косова у Унеско.

Али, како наводи, постоје и ешалони идеологизоване и/или плаћеничке псеудонаучне и псеудостручне мафије, која је увек спремна да пружи квазинаучну аргументацију за безочне „културолошке фалсификате“ својих налогодаваца.

„То је, заправо, својеврсну интелектуални тероризам. А тероризам, као што знамо, у одређеним околностима може да буде привремено ефикасан“, упозорио је Танасковић.

Упитан шта још Србија може да учини како би заштитила своје културно наслеђе на КиМ, Танасковић каже да поред тога што се упорно бори против „Косова“ у Унеско, Србија мора да размишља и о томе какву би стратегију применила уколико би се једног дана догодило да Приштина ипак добије столицу у овој међународној организацији.

„У овом тренутку то није вероватно, али увек ваља бити спреман и за најнеповољније сценарије. С обзиром на то да њени стручњаци немају приступ терену или да је он крајње ограничен, Србија се мора кроз разне видове међународне сарадње посредно старати о стању свог духовног и културног наслеђа на КиМ“, рекао је Танасковић.

Како додаје, битан чинилац је и СПЦ јер је свештенство и монаштво животно на лицу места и у тешким егзистенцијалним условима.

„Уз одређену помоћ Београда, могу предузимати низ домаћинских, практичних и конкретних корака ка побољшавању стања наших цркава, манастира и других сакралних објеката“, поручио је Танасковић.

Извор: РТВ Војводине

Pin It on Pinterest

Share This