Izaberite stranicu

17. децембра 1891. године на ванредној скупштини Српске народне читаонице у Бару донесен је Устав читаонице, који је имао 39 чланова. Барску читаоницу основали су, три године након ослобођења, угледни грађани, међу којима су били Вуко Пејовић, Душан Бркановић, Томо Ораовац и Ђул-бег Шкањевић, укључујући се у општецрногорски народни културни препород.

Српска народна читаоница у Бару је основана 22. марта 1881. године након ослобођења Бара од турске власти 1878. године. Циљ оснивања читаонице је био ширење просвјете у томе граду, након дужег периода стагнације на пољу културе, у вријеме турске окупације. У то вријеме то је била једина културна институција у граду. Неки од оснивача били су генерални викар Јосип Коловић (који је одржао здравицу о слози и поклонио неколико књига), пјесник Мило Јововић и Васиљ Загарчанин. Први предсједник је био Томо Ораовац а потпредсједник хоџа Шабић.  Поред католичких и православних Срба за редовне чланове читаонице су примани и људи муслиманске вјере.  Читаоница је с мањим прекидима радила до 1916. године а потом, током краћег периода, и у Краљевини Југославији. Обновљена је средином марта 1953. године и неправедно преименована у Градска библиотека и читаоница “Иво Вучковић”, и тиме практично укинута.

О Српској народној читаоници и данас свједочи натпис на споменику Ослободицу, у чијем је потпису управо ова институција „ СВОМ ВИТЕШКОМ ОСЛОБОДИТЕЉУ КЊАЗУ НИКОЛИ I : ЈА ИЗГЛЕДАМ КАО КАКВА СТИЈЕНА, ВЈЕКОВИМА КИШОМ ИЗЈЕДЕНА,АЛ` НЕ ЖАЛИ ГОСПОДАРУ СЛАВНИ,ТЕК МИ ДАНАС СЈАЈУ СРЕТНИ ДАНИ – СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА-БАР 25 МАРТА 1881 …“

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This