Izaberite stranicu

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас, 16. децембра, одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја Бранка Вујачића, протођакона Владимира Јарамаза и ђакона Леке Вујисића.

У литургијској бесједи протојереј Мирчета Шљиванчанин тумачећи јеванђељску причу, говорио о важности непрестаног преиспитивања духовног живота, истичући важност благодарности Богу сваког тренутка у нашем животу.

Отац Мирчета је навео да често због наше слабости, након што добијемо оно за чим смо вапили, молили и што смо измолили од Господа – заборавимо, не сјетимо се да заблагодаримо Господу, те је упозорио да нас такав приступ животу може довести и у горе стање од оног претходно:

„Ето нам поуке из овога примјера, из ове јеванђелске приче. Зар и ми тако не чинимо као ови људи? Од онога момента када нам буде боље, кад ријешимо наш проблем, када се исцијелимо од наше болести, када често почнемо духовно да живимо, када нас дотакне благодат Божија, кад осјетимо пуноћу живота, често због наших слабости то заборавимо. Заборавимо да заблагодаримо, па се вратимо на стање које чак може да буде горе од оног претходног“, подсјетио је отац Мирчета.

Он је у даљем свом излагању подсјетио на шта нас опомињу управо и јеванђелска прича и пост који постимо, наводећи да је неопходно да се човјек труди и стражи над собом, над својом душом, будући да посједовање истинске захвалности осим димензије људског дјела и дивног покрета душе има по његовим ријечима и васпитни значај:

„То нас данашње Јеванђеље опомиње и овај пост који постимо. Опомиње нас да човјек непрестано треба да се труди, да стражи над собом. А један од начина тог труда јесте да заблагодаримо, да захваљујемо Богу. Да не заборавимо да заблагодаримо Богу. А зашто ? Зато што између осталог осим што је то дивни покрет душе, што је људско дјело – да захвалимо Ономе који нас дарује, благодарност има и васпитни значај. Управо зато што нас подсјећа на оно што је важно и на Онога који нам дарује.“

Он је у последњем дијелу свога обраћања нагласио колико је потребно и колико је важно  да сваки дан започињемо и завршавамо са благодарношћу према Богу:

“Дакле, оно што би требали да се поучимо из данашњег Јеванђеља јесте да сваки наш дан завршавамо са благодарношћу Богу и да сваки наш дан започињемо са благодарношћу Богу. Јер ако Бог буде на нашим уснама, то је сигурна нада да ће бити и у нашим срцима“, закључио је своје пастирско обраћање протојереј Мирчета Шљиванчанин.

БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА МИРЧЕТЕ ШЉИВАНЧАНИНА

Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This