Izaberite stranicu

„Зеница ока мога гнездо је љепоти твојој, прими нас у дом твој, непознато је да ли је  хришћанин или муслиман, прије толико вјекова записао ове ријечи на турском језику, потресен љепотом ове Божје светиње која траје ево 1.000 година”, тако је вечерас Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије почео своју бесједу на Вечерњој служби која је служена у Љевишкој цркви, поводом обиљежавања хиљадугодишњице Епархије призренске.

Митрополит је казао да од 10. вијека овдје постоји храм који је посвећен Пресветој Дјеви. Он је кроз вјекове, нарочито за вријеме Краља Милутина, украшаван љепотом која се дотиче нашега срца, а које су се дотакла и срца читавих покољења кроз вјекове.

“Богородица Љевишка, ту је и она чувена њена фреска – икона гдје Пресвета Дјева храни Сина Свога из корпе са хљебом, и не само што Га храни него сву Своју дјецу већ 10. вијекова кроз овај дивни и  чудесни храм и кроз свједочење најљепше рођеног међу синовима људским, Сина Њеног, кроз свједочења Њене љепоте, целомудрености.”

Митрополит је казао да је у наше вријеме поново демонска сила покушала да разори ову љепоту и подсјетио да је ова светиња била запаљена и током овог несрећнога рата:.

“Овај град има посебан благослов Божији, али оног тренутка када би се, не дај Боже, нашла нека сатанска рука да разори,оскрнави ову љепоту, ово би постао проклети град као и људи и народ који у њему живе. Неће се то догодити, као што се није ни до сада догодило, што свједоче ови ликови који су откривени у прошлом вијеку и све оно што се са овом светињом и градом догађало кроз вјекове.”

Наглашавајући да је Божија љепота неизбрисива и неуништива, владика је казао да је свако људско биће озарено том Божанском љепотом, а овакве светиње, као што је ова хиљадугодишња, она је свједок и чувар љепоте људске душе, ума, срца и призив на преображај свакога људског бића том Божанском љепотом која се овдје пројавила.

“Зато је ово је вечерње који служимо, заиста благослов свима нама и призив да се и ми се обучемо у Божанску љепоту, у ону врлину, вјеру која се темељи на оном крајеугаоном камену који је Христос Господ, кога је родила Пресвета Дјева, као Хљеб живота који је сишао с неба, да се хранимо Њиме и да кроз Њега задобијамо живот вјечни. На овим просторима косовско-метохијским толико се те љепоте кроз вјекове пројавило, не само у храмовима и живопису, него прије свега у безбројним људским бићима која су се овдје рађала и хранила тим Хљебом живота. ”

Говорећи да је овај простор зато живоносни, Митрополит је нагласио да иако га назовемо и гробом, треба да знамо да је то гроб који је израстао из Христовог гроба –  јерусалимскога, као што и Косовски завјет није ништа друго него  продужетак Новога завјета. Љепота светих Божијих људи, вјерних тој Божанској љепоти, је оно што је украсило овај простор и зато се око њега отимају земаљски народи непрекидно:

“Већ скоро седам стотина година та борба око ових простора траје. Нека би то била борба око те Божанске љепоте и доброте која је овде се пројавила и посвједочила запечаћена мученичком крвљу безбројних покољења и љепотом дивних светих Божијих људи.”

Подсјећајући да смо данас прославили Светога Јоаникија Девичког који се скривао у пустињи, Егзарх пећког трона казао је да се светионик не може сакрити, него се износи на полицу да зрачи и обасјава, и да је тако и са овом светињом.

“Дај Боже да се љепота ове светиње угради у свако биће које је живјело, живи и које ће живјети у овоме граду. Да се таквом љепотом Божијег лика и Пресвете Дјеве, врлинским живљењем, благом вијешћу којом је Пресвета Дјева родила и донијела Господа, обрадује свако створење које се рађа овдје”, казао је Митрополит Амфилохије и помолио да се они који се хране и отимају око земаљскога хљеба, отимају око Небескога – Божјега хљеба који дарује вјечни и непролазни живот – око вјечнога Царства небескога.

“Основна истина Завјета који је овдје склопљеног са живим Богом овога народа је да је земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека”, бесједио је владика. Истакао је да се Цар Лазар приклонио Царству небескоме, као и сви часни и честити људи који су овде живјели, без обзира ком народу припадали, јер су чезнули за тим Хљебом вјечним и непролазним:

“Онога тренутка кад се човјек одрекне тога Хљеба, онда је он осудио себе на смрт и пролазност и онда ова земља постаје воденица смрти, како је говорио један од сасуда Божије благодати нашега времена, отац Јустину Ћелијски. Сваки живот и сваки педаљ земаљски, а посебно сваки педаљ овдашњи, призвани су да буду не воденица смрти, него радионица вјечнога, бесмртнога живота. Мјесто гдје се земаљски хљеб преображава у Хљеб живота – Тијело и Крв Христа Бога и мјесто где се људи причешћују тога Хљеба живота да би од смртних постали бесмртни, од пролазних непролазни.”

Говорећи да је ова светиња жив свједок, Високопреосвећени је казао да зато није чудо што је сусревши се са том љепотом човјек записао: Зеница ока мога је мјесто гдје обитава љепота твоја, прими нас у дом твој. 

“Ево и ми се молимо да нас Господ прими, као и сва покољења будућа, у овај дом Божји, и да оно остане и опстане, а и сви они који се њега дотичу као хаљине Пресвете Дјеве и њене љепоте, да задобију тај дар вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота. Храњењем тим Хљебом живота и украшавањем том љепотом која је вјечна и непролазна, молитвама Пресвете Дјеве и свих светих овога Светога града и простора косовометохијскога, и цијеле васељене, Господ да помилује и спасе све људе и земаљске народе. Посебно да Господ помилуј и спасе људе и народе који живи овдје у овоме граду и да га украси том љепотом, Божанском љубављу, богољубљем и истинским братољубљем на коме се гради небо и земља, људско биће и историја”, казао је на крају своје бесједе Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Богородици Љевишкој.

 

 

Епархија рашко призренска и косовско- метохијска: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на Вечерњој служби у Љевишкој цркви, 15. децембра 2018.

Pin It on Pinterest

Share This