Izaberite stranicu

На данашњи дан, 15. децембра 1890. године је мучки убијен индијански поглавица “Бик Који Сједи”, вођа племена Сијукс, на основу наредбе повјереника владе САД у резервату у Јужној Дакоти. Предводећи савез племена, познат као “Дакота”, борио се против етничког чишћења и геноцида који је влада САД систематски проводила над Индијанцима и омогућио им да у битки код Литл Биг Хорна 1876. године потпуно униште дио Седме коњичке дивизије под командом Џорџа Кастера.

Бик који Сједи је био поглавица Сијукса, под чијим су се вођством они ујединили у својој борби за опстанак на сјеверноамеричким Великим равницама.

У историју и легенду је ушао својом херојском борбом против освајача јер након открића злата на Црним брежуљцима у Јужној Дакоти повећавају се сукоби између Сијукса и америчке власти.

Противио се сељењу свог народа у резервате. Предводио је 3.500 ратника из разних племена до побједе у бици код Литл Бигхорна 1876. године. У тој бици је погинуо амерички генерал Кастер. Бик који сједи је стекао ратничку славу у борбама са Кроу Индијанцима, а затим се доказао и пружајући оружани отпор продирању бијелаца на територију Велике низије шездесетих и седамдесетих година деветнаестог вијека. Његово супротстављање присилном исељењу племена Дакота било је повод за Кастеров злосрећни поход против Сијукса. Међутим, иако је побиједио Кастерову војску, Бик који сједи је, због глади, морао да побјегне у Канаду. Живот Индијанаца је зависио од бизона, а количина бизона се, пред сталним надирањем бијелаца, значајно прориједила. 1877. године  Бик који сједи је са собом одвео свој народ преко границе у Канаду. Канадска влада није могла прихватити одговорност за храњење људи чији је резерват био јужно од границе. Тамо су остали до 1881. године. Тада га је америчка влада амнестирала. Наставио је да предводи Индијанце у борби против продаје индијанске земље бијелим досељеницима. Центар тог отпора била је индијанска вјера Плес духова, која је обећавала долазак индијанског „месије” који ће вратити земљу Индијанцима, уклонити бијелце и обновити некадашње традиције Индијанаца. Поред глади и болести, повећавали су се немири и распиривале нове побуне. У једној од тих побуна, 15. децембра 1890. године Бик који сједи је убијен док се опирао хапшењу, а његови ратници покушавали да га спасу.

Био је сахрањен у Форт Јатесу, али су његови остаци  премјештени у Мобриџ у Јужној Дакоти, гдје гранитни споменик означава мјесто гдје се његови посмртни остаци налазе.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This