Izaberite stranicu

На данашњи дан, 14. децембра 1941. године усташки поглавник Анте Павелић у Другом свјетском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

Павелић 28. марта 1941. године, одушевљен вијестима о њемачком нападу, издаје наређење да се све усташе окупе у италијанском логору у граду Пистоја (у Тоскани) и 10. априла је извршио смотру. У Италији су све усташе на челу са Павелићем преко радија чуле проглас о оснивању Независне Државе Хрватске у Загребу, који је прочитао Славко Кватерник, а који је себе прогласио замијеником поглавника. То се догодило на дан уласка њемачке војске у Загреб. Коначну одлуку о томе ко би требао да води проњемачку владу донио је Берлин. Чекајући Павелићев долазак, Кватерник је са својим ближим сарадницима формирао привремену владу — Хрватско државно вођство, а на њено челу поставља Мила Будака. Локалну власт су преузеле усташе или бивши званичници Хрватске бановине који су се заклели на оданост НДХ.

Министар спољних послова Њемачке Јоахим фон Рибентроп обавијестио је специјалног изасника МСП Њемачке у Загребу Едмунда Фезенмајера, да Хитлер из политичких разлога намјерава да Италији да предност у хрватском питању, а да марионетску владу не треба да предводи вођа загребачких усташа Кватерник, који је под Фезенмајеровим диктатом прогласио НДХ, него поглавник Анте Павелић.

Њемачка влада је дефинисала коначне границе НДХ: на састанку Хитлера и Павелића одлучено је да у састав НДХ буду укључене, поред већине територије данашње Републике Хрватске (без Истре), Босна, Херцеговина и Новопазарски санџак.

Национално-политички циљ усташа није био само успостављање независне државе Хрватске, него и давање етнички хрватског карактера новој држави. Главна препрека ка испуњењу тог циља били су Срби, који су чинили једну трећину становништва НДХ. Због тога, од првих дана постојања НДХ, усташе су започеле активну антисрпску дјелатност. Увод је била моћна пропагандна кампања, у којој су Срби приказани као главни непријатељи Хрвата, којима није мјесто у НДХ. Пропаганда је кулминирала масовним убиствима Срба и њихово спровођење у бројне концентрационе логоре.

Следећи примјер Њемачке, усташки режим је издао расне законе засноване на Нирнбершким законима, усмјерене против Срба, Јевреја и Рома. Законска одредба о заштити народа и државе усвојена је 1941. године, према коме се због угрожавања интереса хрватског народа и НДХ изводи смртна казна. Усвојене су одлуке о именовању државних комесара у приватним предузећима, која се налазе у власништву Јевреја или Срба, и конфискацији свих аутопревозних средстава. Издата је Законска одредба о забрани ћирилице, Законска одредба о заштити аријевске крви и части хрватског народа и Законска одредба о расној припадности итд. Србима је наређено да носе траке са латиничким словом „П”, што је била скраћеница за „Православни”.

Спољна политика усташког режима била је чврсто везана за земље Осовине. НДХ је приступила Тројном пакту. Друге државе потписнице тих споразума су званично признале НДХ и успоставиле дипломатске односе са њом. Павелић и његови сарадници су се у потпуности придржавали курса који су водиле Њемачка и Италија. Када су оне објавиле рат Сједињеним Америчким Државама, сличан корак је 14. децембра направила и НДХ, а затим је објавила рат и Уједињеном Краљевству.

Упркос чињеници да НДХ није објавила рат Совјетском Савезу, службена пропаганда је на све могуће начине изказивала радикално непријатељство према СССР. На иницијативу Павелића и са личним Хитлеровим одобрењем на совјетско-њемачком фронту почетком јесени 1941. године послато је неколико војних јединица, у које су ступили добровољци познати као „Легионари”. Хрватски добровољци у саставу Вермахта чинили су значајну војну силу, са више од 113.000 војника и официра. Хрвати су се у борбама показали боље од других националних формација Трећег рајха. Укупно је погинуло више од 14.000 Хрвата и босанских муслимана који су служили у Вермахту или СС.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This