Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије у пратњи протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, секретара Епархијског управног одбора Митрополије, и јереја Игора Балабана, секретара Црквеног суда Митрополије, боравио је у вишедневној посјети Епархији будимској на позив надлежног архијереја Епископа Лукијана.

Током своје посјете Митрополит Амфилохије у понедељак, 10. децембра, уз пратњу домаћина Епископа Лукијана, посјетио манастир Српски Ковин у истоименој вароши и парохију у селу Ловра, једином насељу у Мађарској са српском већином.

У средњовјековном манастиру Српски Ковин (мађ. Рацкеве, тј. Рашки Ковин) посвећеном Успењу Пресвете Богородице, дочекао га је игуман Андреј, који га је упознао са историјатом, архитектуром и зидним сликарством манастира. Сам манастирски храм је изграђен у XV вијеку у готском стилу, а звоник, који је одвојен од цркве, у барокном маниру. И данас постоје остаци фресака из тог времена, иако је већина данашњег фрескосликарства из средине XVIII вијека. У храму постоје два параклиса – један посвећен празнику Рођења Светог Јована Крститеља и други посвећен Светим бесребреницима Козми и Дамјану.

Сасвим је поуздано да Срби овдје долазе након пада Деспотовине и, дозволом тадашњег чешког и угарског краља Владислава, насељавају се, између осталих мјеста, и на великом Чепељском острву на Дунаву на коме се налазе овај манастир и ловранска парохија.

Постоје непотврђени записи да су се Срби тамо насељавали и више стотина година раније, у вријеме угарске краљице Јелене (кћери рашког жупана Уроша), удате за угарског краља Белу II слијепог, те да је тада манастир и подигнут. Неки подаци говоре и да је манастир основан у XIII вијеку, преуређењем већ постојеће “латинске” цркве.

Нажалост, и ови су крајеви, око стопедесет година, били под турском влашћу, током које је Српски Ковин запустио.

Доласком садашњег старјешине манастира, игумана Андреја, који је био сабрат манастира Хиландара, обнавља се монашки живот у Српском Ковину.

Након обиласка Ковина, Митрополита Амфилохија и Епископа Лукијана, угостио је у Цркви Светог Николаја и парохијском дому у селу Ловра, тамошњи парох протојереј Радован Савић.

У Ловри се одвија врло активан парохијски живот, иако број парохијана не прелази више од 150 душа. У њему дјелује и истурено одјељење забавишта и основне школе Српске школе из Будимпеште.

На Чепељском острву се налази и село Чип у коме се налази црква посвећена Светом Стефану Дечанском, која припада ловранској парохији.

Посјета Митрополита Амфилохија је завршена његовом посјетом Саборној цркви Успења Пресвете Богородице (тзв. београдска) у Сент Андреји, мјесту 20 км удаљеном од Будимпеште, гдје се данас налази епископско сједиште Епархије будимске, након рушења Саборног храма Светог Димитрија у Будиму (“Табанска црква”), који се налазио близу краљевске палате, након Другог свјетског рата.

У Сент Андреји су Митрополита дочекали архијерејски замјеник и мјесни парох у Сент Андреји протојереј-ставрофор Војислав Галић, као и друго придворно свештенство и монаштво Епархије будимске.

Владика Лукијан је бираним ријечима заблагодарио Митрополиту на његовој посјети, замоливши га да стане у трон Патријарха Арсенија Чарнојевића. Он је подсјетио да су они који са дошли са Патријархом на ове просторе донијели нешто што им нико није могао одузети – своју вјеру и на малом простору направили седам цркава (од тих је данас четири у власништву Епархије будимске). Владика је гостима показао и икону београдске Мајке Божије која је до данас сачувана у том храму, а у вријеме сеобе је дошла заједно са Србима.

Митрополит је захвалио на гостопримству и могућности да ходи путевима великог Патријарха пећког Арсенија и његовог народа, који су, као и у данашње вријеме, губили своја древна огњишта, али чували своју дубоку вјеру и стварали нове духовне центре. Изразио је своју вјеру да ће то сјеме Цркве Божије, посијано од Арсенијевих насљедника, али и од других народа на свим континентима, и даље рађати добрим плодовима и у Епархији будимској и свуда по свијету.

Епископи су потом посјетили и пребогати Музеј Епархије будимске у којем је поставка “Српска православна црквено-умјетничка и научна збирка”. Музеј се налази у комплексу епископске саборне цркве и двора, али ће се ускоро преселити у обновљену, много већу, зграду Српске Препарандије или Учитељске школе на сентандрејском градском тргу, у којој ће моћи да буде приказана много шира поставка од данашње.

Митрополит Амфилохије је овим завршио своју посјету Епархији будимској.

И.Б.

Посјета Митрополита Амфилохија Сент Андреји:

Посјета Митрополита Амфилохија Храму Светог Николаја у Ловри:

Посјета Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија манастиру Српски Ковин:

 

 

Pin It on Pinterest

Share This