Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. децембра 1806. године српски устаници су у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натјерали Турке да се повуку у Калемегданску тврђаву. Тврђава освојена почетком 1807. године, а по слому устанка 1813. године Турци су поново заузели Београд.

Париски Ле Монитеур Универсел 1807. године детаљно је обавијестио читаоце о борбама за ослобођење Београда:

„Прије петнаестак дана један Турчин је напустио Београд и прешао код устаника (мисли се на познатог Конду, који није био Турчин, него хришћанин – Цинцар), понудио им је помоћ у покушају да освоје град. У ствари, тај Турчин је повео групу српских добровољаца из правца Саве до бедема који су Турци подигли око града. Ту их је зауставио, и кренувши према турским војницима који су на том мјесту стражарили, представио се рекавши да се враћа међу праве вјернике и да има важне ствари да им открије. Пустили су га да приђе. Онда се он бацио на Турке, убио четворицу и ослободио улаз српским устаницима.

Они су, продријевши међу бедеме, напали са свих страна Турке који уопште нијесу били спремни, велики број је убијен или рањен, око 70 их је заробљено. Запаљена је кућа у коју се склонило око 40 Турака, сви су умрли у пламену. Тако су Срби загосподарили београдским Доњим градом и том приликом су Срби изгубили Васу Чарапића, једног од најспособнијих војвода.  Ту су пронашли 22 топа подигнута на бедеме, двије прангије и друга артиљеријска оруђа која су била на улицама.

Становницима се ништа лоше није десило, вожд је чак наредио расподјелу хлеба и меса. Истог дана су Турци извели један од снажнијих напада, смјело су прешли улице предграђа, гдје нису опазили ниједног Србина…

Када су Турци били на домашају, Срби су на њих отворили жестоку ватру. Након три сата безуспјешних покушаја, Турци су се повукли у горњу тврђаву. Од тог тренутка, Гушанац-Алија, заповједник крџалија (турских одметника), очајнички покушава да се што дуже одржи у Београду, виђен је како лута по зидинама и вјероватно тражи начин да побјегне“.

Француски Јоуенал д л Емпире, фебруара 1807. године, извјештава да је Београдска тврђава пала у руке устаника и наводи следеће:

“У складу са писмом које је турски опуномоћеник послао београдском паши, и у којем му заповиједа да одмах преда тврђаву Србима, та предаја је изрешена 7. овог мјесеца прије подне. Јаничари су добили дозволу да изађу из града са својим оружјем…

Срби су ноћу евакуисали Ратно острво, које је смјештено близу аустријске обале, они су раније уништили батерије које су ту биле смјештене. Значајан број аустријских трупа већ се окупио код Земуна како би удаљиле устанике са овог положаја. Српски вожд Карађорђе повјерио је командовање Београдом војводи Младену Миловановићу“.

Алгемеине Зеитунг сазнаје даље појединости у вези са предајом Београда и о томе обавјештава читаоце јануара 1807. године, на следећи начин:

“Главне тачке уговора о предаји града Београда су:  1) Тврђаву предају Турци Србима дне 20. децембра 1806. године  2) Турске чете одлазе испраћене свим војним почастима у пратњи српских чета, које их прате према Видину.  3) Ради веће међусобне сигурности, даје таоце и једна и друга страна до дефинитивно постигнутог примирја. Команду града преузима Младен Миловановић”.

Карађорђе је након освајања Београда постао још важнија личност, констатује лист. Многи страни властодржци му шаљу своје изасланике, тражећи његову помоћ против заједничких непријатеља – Турака. Крајем јануара дошао је преко Земуна у Београд изасланик влашко-молдавског кнеза Ипсилантија, доносећи на дар Карађорђу прекрасну сабљу. Према вијестима у Алгемеине Зетингу корице мача су израђене од сребра, а сам мач је био сав од злата, украшен драгим камењем. Изасланик је провео неколико дана у Београду, као Карађорђев гост. Град је према даљим новинским извештајима напустио веома задовољан, носећи вјероватно добре вијести своме господару.

Живот се у Београду након освајања почео нормализовати. Избјеглице се враћају у град, а изглед града постаје из дана у дан све љепши. Карађорђе је издао у погледу снабдијевања града животним намирницама прецизне налоге, обећавши строге казне за преступнике.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This