Izaberite stranicu

У Српској академији наука и уметности јуче је одржана свечана академија посвећена Александру Солжењицину (1918–2008), руском писцу, драматургу и историчару, добитнику Нобелове награде за књижевност 1970. године и од 1994. године иностраном члану САНУ, преноси Танјуг.

Поздравне речи упутили су председник САНУ и академик Владимир С. Костић и академик Драгослав Михаиловић, док су о лику и делу Александра Солжењицина, поводом сто година од његовог рођења, говорили проф. др Тања Поповић и проф. др Корнелија Ичин.

– Мало је оних који су зло репресије и тираније, зло тоталитаризма, које и нас изненађује виталношћу попут какве митске аждаје са огромним бројем глава и готово небитним учинком одсецања појединачних, описали и документовано оставили сећању. Радови које је написао Александар Солжењицин нису стога само прости покушај приказа суровости совјетских гулага и репресије, они су својеврсна, промишљена деконструкција зла, вођена углавном аутобиографском неупитношћу и свешћу доживљеног – рекао је Костић.

Костић је подсетио на то да је и српски писац Борислав Пекић био и сам жртва репресије, луцидно констатовао: „За тоталитарну свест различитост није стварност, већ грађа за унификацију, а унификација није мирење различитости, већ њихово уништење”.

– Можда у овим речима лежи и објашњење контроверзи које су и код куће и на Западу, где је провео двадесетак година, пратиле Александра Солжењицина. Једно од могућих објашњења је да није хтео да буде гипсана илустрација идеолошких тријумфа, којих смо се и ми у овој сали нагледали, на трагу сопственог уверења да је довољно лично неучествовање у лажи и да је репресија, на крају крајева, банална – истакао је председник САНУ.

Он је подсетио и на деловање Одбора за изучавање репресије којим руководи академик Драгослав Михаиловић и најавио да ће почетком следеће године започети серија предавања о Инфорбироу и трагичном искуству Голог отока.

Михаиловић је рекао Танјугу да треба тачно знати шта се десило, колико је људи било у гулагу, а колико на Голом отоку.

– То треба да знају обични људи и да се историја пише онако како је заиста било, без улепшавања. Ова свечана академија у САНУ је само почетак, јер Академија за следећу годину, од јануара до маја/јуна планира групу предавања о догађајима из 1948. године па све до 1961. када је Голи оток дефинитивно затворен – рекао је Михаиловић.

Проф. др Тања Поповић каже да није било Солжењицина који је први проговорио о логорима и страхотама, кроз које су пролазили затвореници који су се најчешће на „правди бога” тамо нашли, вероватно ни наша цивилизација не би тако изгледала.

Извор: Политика

Фото: Викимедија

Pin It on Pinterest

Share This