Izaberite stranicu

На данашњи дан, 11. децембра 1282. године умро је цар Михаило VIII , оснивач последње византијске династије Палеолога  и обновитељ царства након 57 година латинске окупације. Премјестио је пријестоницу из Никеје у Цариград, који је ослободио 1261. године.

Византијско царство или Источно римско царство је историјски термин који се користи како би се описало хеленизовано Римско царство из доба позне антике и средњег вијека. Пријестоница Византије била је у Константинопољу и византијски цареви су владали царством као директни наследници римских царева.

Византинци су сматрали себе Ромејима и говорили су грчки језик који је био доминатан у Источном Медитерану још из доба хеленизма. Византија је током Средњег вијека развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, хришћанске религије и грчког језика. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживјела бројне успоне и падове.

Византијско царство се данас сматра једном од најважнијих цивилизација у историји. Хришћанска религија, римска политичка идеја и грчка цивилизација се сматрају стубовима Византијске цивилизације. Византија је дала велики допринос модерном свијету у пољима дипломатије, архитектуре, књижевности, умјетности и посебан допринос је дала у чувању класичне књижевности.

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. године до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су се окренули против Византије и 1204. године је дошло до освајања и пљачкања Цариграда, што представља највеће пљачкање у средњем вијеку, као и масакрирање домаћег становништва. Основана је крсташка држава на тлу Византије, тзв. Латинско царство. Оно је обухватало данашњу Грчку и европску Турску, као мали дио Мале Азије преко пута Цариграда.

Обезглављена и немоћна пријестоница Византијског царства суочила се са крсташким пљачкањем и разарањем, које се сматра за једно од најстрашнијих које су задесиле неки град. Током четири дана колико је трајало, по некима, дивљање крсташа градом, током кога је већи дио народа преживио мучења, масакрирања и силовања којима су биле изложене све особе без обзира на године или пол. Крсташи су уништили већи број цркава, дворова, манастира и скулптура(међу њима су биле и скулптуре које су израдили антички мајстори Фидија и Праксител) и опљачкали добар дио икона, реликвија и скулптура које су се чувале у граду.

Откако је свијета, ни у једном граду не би задобијен толики плијен, описивао је Жофроа де Вилерден, крсташ и један од освајача Цариграда.

Чак и Сарацени су милосрдни и благи у поређењу са овим људима који носе на раменима Христов крст, пише Никита Хонијат, византијски хроничар, који се спасио из Цариграда потплативши млетачког трговца.

Након пада Цариграда у руке крсташа остаци Византије на челу са Теодором I Ласкарисом оснивају у Малој Азији државу са центром у Никеји као законитог наследника Византијског царства.  Владари Никејског царства су себе проглашавали за наследнике византијских царева.

Михајло Палеолог, византијски велможa 1259. године долази на власт а двије године касније ослобађа Цариград и обнавља Византију.

Овај догађај представља крај Никејског царства и почетак тзв. Обновљене Византије и владавине њене последње династије Палеолога која је владала Царством до његовог краја 1453. године када је последњи византијски цар Константин Драгаш погинуо бранећи Цариград од Турака.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This