Izaberite stranicu

На данашњи дан, 5. децембра 1978. године  у Ирану је избио талас протеста који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске вјерске вође. Због штрајкова, производња нафте је смањена готово на половину.

Иранска револуција (такође позната као Исламска револуција) је била револуција која је трансформисала Иран из краљевине под вођством шаха Резе Пахлавија, у исламску републику под ајатолахом Хомеинијем, вођом револуције и оснивачем исламске републике.

Мало је догађаја у историји који су изазвали такве последице као што је иранска револуција. Мада су поређења са француском и бољшевичком претјерана, сигурно је да је та револуција промијенила много у региону који је један од најнестабилнијих крајева свијета.

Знаци олује били су видљиви много прије. Још од када је ступио на трон, наслеђујући свог оца кога су 1941. године протјерали Совјети и Британци због претјераних симпатија које је показивао према нацизму, Реза Пахлави био је фигура којом су махом манипулисали Британци. Ираном је у то вријеме практично управљала Англо-иранска нафтна компанија, а и оно мало новца које је Иран од нафте добијао преливао се у џепове шаха и људи у његовом окружењу. Када је 1951. године за премијера изабран Мохамад Мосадег, национализовао је Англо-иранску нафтну компанију, пошто су Британци одбили понуду да приход од нафте праведније дијеле. Британци су се обратили за помоћ новој светској сили, Сједињеним Америчким Државама. ЦИА је у сарадњи са шахом организовала пуч који је срушио Мосадега, а тај трауматични догађај који Иранци нијесу заборавили био је клица онога што ће се десити 25 година касније.

Реза Пахлави покушао је да спроведе неке реформе и модернизацију, али вријеме његове владавине остаће упамћено много више по корупцији и терору, у коме се нарочито истицала шахова тајна полиција Савак.

Скок цијена нафте 1974. године је у иранску државну благајну утјерао много новца – само за годину дана приход је од четири нарастао на 20 милијарди долара. Обични Иранци од тога нијесу имали много користи јер је већи дио новца отишао у руке америчких трговаца оружјем.

Ријетко који владар је успио да против себе окрене тако широку опозициону коалицију као Реза Пахлави. Против њега су на крају владавине били готово сви, од тврдокорних исламиста и оних који су се залагали за либерално-демократски ислам, преко либерала, до ортодоксних љевичара. Шах је силом гушио гласове протеста, а џамије и друге религијске организације постале су база отпора.

Незванични лидер опозиције био је ајатолах Хомеини, човјек који је због скромног начина живота у очима људи био сушта супротност шаху. Опозиционо дјеловање почео је супротстављањем шаховим реформама, а наредбу да Американци буду ослобођени одговорности за сваки прекршај учињен у Ирану осудио је ријечима да су „Иранци мање од паса за Американце, јер и онај ко убије пса у Америци може бити осуђен, док Американац у Ирану може убити Иранца без проблема“. Послије тога је протјеран у Турску, одакле одлази у Ирак, па у Француску, из које ће се вратити у земљу послије шаховог пада.

Масовне уличне демонстрације почеле су 1978 године. Стотине демонстраната убијене су у сукобима са војском и полицијом наредних мјесеци на улицама Техерана и осталих иранских градова. Када је шах на крају покушао да с опозицијом преговара, било је касно. Побјегао је из Ирана 1979. године, а умро је следеће године у Египту. А на техерански аеродром тријумфално је слетио ајатолах Хомеини.

За вријеме борбе против шаха Хомеини и његови најближи сарадници нијесу у први план истицали идеје о стварање исламске републике, владавини свештенства и увођењу исламских закона, претпостављајући с правом да би били лоше примљени у шароликој опозицији коју је везивала једино мржња према шаховом режиму. У еуфоричној атмосфери послије рушења шаха, уз углед који је Хомеини уживао у народу, на референдуму је изгласана  прва исламска република у свијету, са Хомеинијем као врховним лидером.

Револуционарна грозница је довела до још једног догађаја који је одјекнуо свијетом. У новембру 1979. године  неколико стотина револуционарних гардиста проваљује у амбасаду САД у Техерану и за таоце узима 52 службеника. Хомеини је благословио опсаду која је потрајала 444 дана, а покушај Американаца да ослободе таоце завршио се фијаском, пошто су хеликоптери који су превозили командосе пали у пустињу у централном Ирану.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This